Moj takozvani društveni život razigrao se preko svih očekivanja. Strepim da su sve kočnice otkazale i da mi sa ovog sunovratnog puta nema povratka. Pored toga obavezan sam da podelim s vama, dobri moji čitaoci, da sam u ponedeljak počeo da kupujem neke odvratne galete koje se prave od integralnog pirinča i da njima odmenjujem hleb u terminima za hranjenje. One su bezukusne, one su kao odstojalo govno. Pored toga što podsećaju na karton, imaju i isti takav ukus. Kupujem ih u Beogradskoj ulici, gde radi jedan trol ženskog spola. Okružena je tim bio-sranjima, miriše joj radno mesto na zdravlje, na štapiće i alge, na lepšu budućnost, a ona je gadna i siva k’o pepeljava sreda. Kupovao ja jednom svoje galete kad uđe jedan uflekani dunđer, i pita: „Jel’ imate pivo?“, a ova stala da koluta očima, samo što mu nije prosula živu sodu u lice, tako se rogačila, i onda mu, onako, sa visokih visina svoje pepeljavosti s gađenjem kaže: „Ne držimo mi ovde nikakvo pivo“.
Nego da se vratim na moj pomamljeni društveni život. Odveo mene rođak Deda večeras u pozorište. Ovu instituciju inače ne posećujem, jer izaziva gorušicu. Rođak Deda je dobio besplatne karte za predstavu koju je pohodilo i nekoliko razreda neke od beogradskih drvno-prerađivačkih škola. Onda sam shvatio da sam to govno već gledao. Dramopisac sa britanskog otočja sparuje četvoro individua koje se malo tucaju, malo kaju zbog tog tucanja, i sve je tako mizerno i upropašteno, ali ipak ljudski. Oni traže ljubav, a nje nigde. Kažu glumci: „Ništa nema smisla“. U stvari sve to treba u Gurgusovac (kratkosilazni glasoudar na drugom slogu), pa da vidiš kako ima smisla.
A evo još o mom društvenom životu i kako se pomamio on. U ponedeljak odem ja u bioskop. Užasna greška. Inače ni ovu instituciju ne posećujem jer izaziva gorušicu. Nekakav Jević, kritičar beogradskog nedeljnika Vreme, ishvalio ruski film Noćna straža. Veli Jević ima film dubinu i ima svežinu. Ja, budala, nekad i novine procitam, pa jos verujem dzukelama. A ono nije film, nego kupus neki, bog bi ga znao šta je, cušpajz. Preporučujem ga svima. Kao laksativ, cenjena publiko.
Treba reći i to da se dešavaju neke krucijalne stvari. Počeli su pregovori o Kosovu i ja bih voleo da dam svoj dorpinos tom istorijskom procesu. Nekada se govorilo: „Srbija do Tokija“. Dopevavam ovu uzrečicu sledećim sloganom: „Srbija do Kosova“. Još jedna od nacionalnih bedastoća je i ta što je Gaji pojedeno pisanje na glog.hr, i sada kada ukucate ono milo, srpsko http://gaja.blog.hr, dobijete:
The page cannot be found
The page you are looking for might have been removed, had its name changed, or is temporarily unavailable.
Odosmo u kurac. Error 404.
Post je objavljen 27.10.2005. u 00:49 sati.