Ne uzbuđujte se previše, riječ je samo o tračanju.
Danas sam, u nedostatku bolje zabave, na rođendanu moje rođakinje (sa samo još jednom gošćom), pokleknuo i predao se prizemnom užitku tračanja. Čak se pomalo bojim da sam možda odao previše o izvjesnim personama, dakle - nisam previše zadovoljan sobom.
S druge strane, dalo bi se reći da ogovaraš samo one osobe kojima podsvjesno zavidiš. No, nije tako. Barem mislim da nije. Malo me to sve sad muči, nisam sebe smatrao osobom koja tako olako može blatiti druge, makar im se ti drugi previše ne sviđaju. Društveni kameleonizam ponovo napada, uzimajući me za žrtvu.
Što se tiče petkovne svirke (koja je bila jučer - zato se i zove petkovna), i jesam i nisam zadovoljan kako je to prošlo. Night i ja smo shvatili da možemo odsvirati Garage Dayz Nite od Beatallice i jesmo se dosta zafrkavali, ali nije bilo tak dobro kao prošli puta. Nekako nije dobro kliknulo. Možda još da treći gitarista nije toliko ometao... A možda ja ne sviram toliko dobro koliko sam si zamislio. Ne znam.
Da zaključim, unatoč svemu, postovi ide na bolje. Postajem smisleniji. NOT!
Glazba: David Lynch - If I Could Be A Superhero
Kierlan Darkskye,
Jaded
Post je objavljen 15.10.2005. u 22:05 sati.