Marketing
O značaju higijene
Pustio sam mašinu pre dva sata, a ona još pere. Moja pokojna baba bi u potoku brže oprala na one rende i sa svoje dve kvrgave, maljave ruke. I ne samo što je spora ta mašina, koju mi je moj stanodavac preporučio najlepšim rečima, kao pravi šik među mašinama, nego još i curi. Eno, potapa mi voda u kupatilu skupu kozmetiku, francuske parfeme, pomadu za kosu i brkove, vodice za ispiranje usta, puder protiv znojenja nogu. Nadam se da sam barem pogodio termin i da perem u jeftinoj tarifi.
Kao što možete i sami da vidite uzeo sam stan pod kiriju. To nije sramota jer su mnogi veliki ljudi isto tako živeli po ćumezima i smišljali grandiozna dela. Smrzavaju se, kašlju, gnezde se u smradu i prljavštini, povremeno im se inficira uvo pa gnoji, premeravaju u šinjelima te svoje sobičke, jedu ih stenice, ali i zapišu ponešto lepo, neki ljubavni stih, neku mudru misao, a što frajlicama koje sviraju fortepiano na sedeljkama note pridržavaju praznoglavci, neke vojničine, pitomci prestižnih škola iz dobrih porodica, e to daje još više snage da se istraje. Pravo govoreći, što je ćumez veći više je ideja. Zato u oglasima treba imati oko za prostore koji obećavaju ovu vrstu stimulacije. Treba izbegavati svaku frivolnost. Odabrani stan mora zrelog čoveka na pragu velikih ostvarenja stalno da podseća na dosadu i jad detinjstva. Čemer i bezizlaz, eto, takve prostore treba tražiti, i da je wc, po mogućstvu zajednički, a još bolje kad ga nema. Treba da bude i dosta vlažno, a najbolji su oni stanovi gde ima puno bubašvaba, u suterenu, gde je malo svetla i gde vam prolaznici pljuju u prozor. Posebnu draž mestašcetu daje i neka lepa ljudska priča koja se vezuje za njega. Recimo, prethodni stanar bio je pijanac koji se baš tu i obesio, pošto je od svoje žene napravio tutkalo za tapete (dobija se kad se kosti dugo i prilježno kuvaju).
Idem sad da izvadim veš, odmah se vraćam.
Vratio sam se.
Verodostojnosti radi, i ove priče radi, koja je cela započeta usled putovanja negde tamo i povratka negde ovde natrag, treba reći i to da je Beograd još uvek grad na ušću dve reke i da svi vole njegove nasmejane ulice. Svi moji prijatelji su dobro, mada je zaredio neki stomačni grip pa se mnogi žale na sraćku. Ja ih tešim da je to sad planetarno, da ovo nije izolovan slučaj, eno im Nemačke, tamo se svi prosraše. Osim što su veseli, moji prijatelji su nekako posebno veseli, pa bi pažljiv posmatrač duše rekao i pomalo delirični. Tim rečima. I tako u subotu došao meni Tobićev paž i uručio cedulju na kojoj je bio poziv na zabavu u njegovoj rezidenciji u ulici Mačvanskoj. Pa sam ja otposlao svog momka da priupita za menu, kao i da li će biti prisutna markiza od Đ. moja zaštitnica, kao i vojvoda Š. moj ljuti oponent. Pa je Tobićev momak doneo glas da se subotom uvek kuva repa kod njih, da Đ. ima sraćku i da ne može da dođe, a da je Š. u tajnoj diplomatskoj misiji van zemlje. Tako sam završio na toj zabavi. Tu je bilo vatrometa, tu je bilo kurvanja, tu je bilo konfeta. Pošto je Tobić selebrti, ja sam tom prilikom, vrlo vešto se izgovarajući, prodr'o u njegove intimne odaje i ukrao Tobićev sapun sa Tobićevom posudicom za sapun koji evo ovde nudim na prodaju svim Tobićevim obožavateljkama. Srećni kupac dobiće pride i Gajin kišobran i svedočanstvo našeg pesnika iz prvog razreda osnovne škole kada je pao fiskulturu zbog gojaznosti.
Tobićev sapun sa posudicom
Post je objavljen 05.10.2005. u 23:59 sati.