Pregled posta

33. Mijau

SaX-mobil je doklizio do velikog parkirališta u predvorju Čistilišta. Parkirao sam ga između Mysteri kombija Scoobyeve ekipe i nečijeg konja.
“Ima li tko sitno? Za parking?”upitao sam.
“Ja ne mogu nositi sitniš u ovome.”rekao je Superman i pokazao na svoje odijelo. Pogledao sam Zagora.
“Ja sam priprost čovjeg iz šume, ja ne nosim novac.”reče Zagor.
Okrenuo sam se prema Batmanu. Lice mu se smrštilo.
“Znaš da ne volim davati za parking…”rekao je mrko.
“Ma daj, koliko ćemo biti ovdje? Dva sata maksimalno, nije to ništa.”nagovorio sam ga.
“Ajde…ali samo ovaj put,”rekao je Batman dok je stavljao sitniš u automat. “Čudno kako ti nikad nemaš sitnog…”promrmljao je sebi u bradu.
Nedugo nakon hodali smo hodnicima Čistilišta. Bio je lijep dan. Zrak je mirišao na proljeće, niti jednog oblaka nije bilo na nebu. Ptice su cvrkutale…
…ali mi ništa o tome nismo znali jer smo bili u tmurnom Čistilištu. Okruživale su nas izgubljene mrtve duše, koje su besciljno lutale beskrajnim koridorima ovog sivog mjesta.
Tako hodavši, čuli smo smo jedan ženski glas iza nas.
“Jeste se izgubili, dečki?”rekla je izazovnim glasom neznanica.
Okrenuli smo se i ugledali priliku.
“Mijau.”dodala je
Pred nama je stajala žena u uskom, kožnom odijelu i istog trena nam je svima oduzela dah.

“Zdravo Batman,”rekla je dok se približavala. “Kako si mi?”
Batman od prekoncentriranog buljenja nije mogao izgovoriti niti jednu riječ. Žena Maca je došla do njega i pomilovala ga po licu.
“Kad ćemo ponoviti onu strastvenu i vatrenu noć koju smo proveli zajedno?”upitala ga je. “A, ne, čekaj…to si ti samo sanjao. Ha, ha, ha”slatko se nasmijala .
Tada sam se pribrao.
“Hej, dečki, dosta zurenja.”rekao sam i dodao Ženi Maci. “Na čijoj si ti strani?”
“Pa na vašoj, naravno…”rekla je sexy glasom. “Bila bih luda kada bih išla protiv ovakvih snažnih muškaraca…”
Supermanu je pala donja čeljust. Brzo sam mu je podignuo i zatvorio usta.
“Batman, ti je poznaš.”rekao sam. “Na čijoj je strani?”
“Betmen…”promrmljao je Batman. “…tko je Betmen…?”
“Ispričavam se na trenutak, mlada damo.”rekao sam Ženi Mački i odvukao Supermana i Zagora na stranu.
“Moramo biti oprezni…”rekao sam im potiho.
“Zašto?”pitao je Superman.
“Pogledajte kako je samo ošamutila Batmana sa svojim ženskim čarima.”odgovorio sam.
“Meni se čini kao simpatična djevojka.”rekao je Superman.
“Nemoguće. Prezgodna je da bi bila dobra.”rekoh. “Budite oprezni i držite je na oku.”
“Definitivno ću je držati na oku…”rekao je Zagor. “Ustvari, držat ću je na oba oka. Je li ima netko da mi posudi još koje oko?”
“Upravo sam se sjetio…”rekao je Superman sa smješkom. “Imam rendgenski vid.”
“Uf..”rekao sam i obratio sam se gospođici.
“Što želiš?”upitao sam ju.
“Došla sam vas zamoliti za pomoć.”rekla je. “Otkrila sam lokaciju neprijateljske sile ali ja ih nemogu zaustaviti sama. A za vas, ovako jake dečke sigurno neće biti problem…što kažete, hoćete li nam pomoći?”rekla je i nabacila nedužne oči.
“Mislim da bismo joj trebali pomoći.”rekao je Zagor.
“Da, ne možemo očekivati od nje same da sredi sve negativce.”dodao je Superman.
“Pomoći…”izustio je Batman dok mu je malo sline curilo sa desne strane ustiju.
“Hajdemo, dečki, ovim putem!”rekla je Žena Mačka i krenula hodnikom. Batman, Superman i Zagor su je slijedili bez pitanja.
“Izgleda da je većina odlučila,”rekoh u sebi te krenuh za njima.
Nakon desetak minuta hoda, Žena Mačka je zastala.
“Mislim da se približavamo.”rekla je.
“Kakva je to uopće neprijateljska sila koju ćemo napasti?”pitao sam je.
“Pa onako, miješano…ima ih više.”odgovorila je
“Možeš nam malo detaljno reći? Ne možemo samo upasti bez da znamo s kim se borimo.”rekao sam.
“Pa…vidjela sam ih nekoliko…bio je Hitler, dr. Lecter, Dracula…i još sam nekoga vidjela.”
“Dracula?”upitao sam. “To je nemoguće, mi smo ga uništili!”
Žena Mačka je slegnula ramenima i nasmiješila se.
“Ovo je zamka!”rekao sam.
Potrčao sam prema Ženi Mački, ali tek dvadesetak centimetara ispred nje zaustavilo me nekakvo staklo koje se tu pojavilo iz zidova. Isto takvo staklo pojavilo se sa svake strane, i tako nas zatvorilo u kutiju.
Uzeo sam Zagorov pištolj i zapucao prema staklu, no meci ga nisu ni okrznuli.
“Nemoj ni pokušavati, staklo je neprobojno.”rekao je nepoznati muški glas koji se tada pojavio iza ugla.
“Ti!?”viknuli smo svi u isto vrijeme.
“Da, to sam ja!”

Dotkor Zlo!
“Ovaj put nećete pobjeći!”rekao je pobjedonosno.
“Ovaj put? Kako to misliš?”pitao sam ga.
“Ja sam vam priredio zamku kod Lecterove kuće! Ne znam kako ste uspijeli pobjeći, no ovaj put niš od toga!”
“Ha, ovaj put imamo Supermana!”rekao je Batman. “On će sa svojom snagom uništiti ova stakla. Jel tako, prijatelju?”
Batman se okrenuo prema Supermanu za potvrdu, ali on je bio zgrčen na podu. Tijelo mu se treslo u bolovima, hladan znoj mu se cijedio niz čelo i lice mu je skroz problijedilo.”
“Gade!”viknuo je Zagor. “Što si mu učinio?”
“Ugradio sam komadiće kriptonita posvuda po vašoj ćeliji, tako da se ne nadajte na njegovu pomoć. Oh,da, vidite onaj sivi dim koji izlazi iz poda, da, taj sivi? To je smrtonosni plin koji će ispuniti vašu ćeliju za manje od tri minute i svi ćete bit mrtvi. Eto, to je to. Imate li pitanja?nemate?super. Ja ću sada otići uvjeren u vašu smrt i neću se osvrtati.”
Dr. Zlo se okrenuo i krenuo.
“Dođi, maco!”
Žena Mačka nam je poslala jedan poljubac i krenula za njim.
Sivog dima je bilo sve više.


Post je objavljen 06.10.2005. u 00:26 sati.