da, ponekad ne shvaćaš u šta si se pretvorio, a ipak u nešto jesi..muče te neki problemi, koji možda i nisu problemi, ali tebe muče, tako da se ispostavlja da jesu.i sad kad me pitate u vezi čega ja to pišem..odgovor-neznam..pustila sam mašti na volju..ponekad je tako lakše..jer neznam što da radim kad navečer legnem spavati i nešto mi se mota po glavi, i to nešto nema kraja..ko da su mi komarci ušli kroz uho u mozak i pikaju i zuje..
i da..teško je razmišljati o nečem što ne poznaješ..zapravo, to razmišljanje se svodi na kopanje po nekom sjećanju da bi se dokučila smisao tog razmišljanja..i kada razmišljamo o svemu što nam se događa..i znamo točno što je to, i toliko nam se to ne sviđa, ali je tu..i nemožemo se toga riješiti..ko da se uvučeš u paukovu mrežu i samo čekaš da te on pojede..da..i nema smisla nekako se zamarati svime time, ali ipak i ima.jer na neki način se i budimo svaki dan..jer imamo razlog..da shvatimo ono što smo htjeli..i tako shvaćamo čitavu noć i dan..i opet ne shvatimo..i tako cijelog života..a onda je poslije, prekasno za shvaćanje..
da..
i ponekad, kad se dobro razmotri čitava situacija sadašnjice, shvatimo da se budućnost često naglo promijeni u prošlost..i vratimo sebe...na neki način..da...
uglavnom, i am back..
PeAcE and kiss for my love
Post je objavljen 04.08.2005. u 23:43 sati.