više ne znam šta bi razmišljala. koji je pravi put a koji krivi. ako krenem jednim hoću li se izgubit u svojim koracima. ponekad ono šta i mislimo ne napravimo. od straha. nedostatka hrabrosti i samopouzdanja. nekad se isplati riskirat. ali ako je na kocki puno više nego šta mislimo. mrzim donosit odluke. važne. kad ni sama ne znam koju bi odabrala. neodlučnost me ubija.
a i malo kome se može vjerovati. podariti mu svoje povjerenje. staviti ruku u vatru za nekoga. zar se to još može. sad. u ovom svijetu u kojem smo se našli. ne bi rekla. ako i postoji rijetkost je. kao i sve druge dobre stvari. nestale su kao da ih nikad i nije bilo. tko je tu kriv.
jedna misao mi se često vrti u glavi. svi preziru dvoličnost, laži, ogovaranje. pa zašto to onda i oni rade. mrze stvari koje i sami svakodnevno pokazuju. nema smisla. to je jednako kao i da mrze sebe. jer je ponašanje dio osobe. a njihovo je takvo. zamaskirano. tko zna što se krije ispod toliko krinki. nije više u pitanju jedna. puno više ih je. svakom se pokazuju u drugom licu. kako im odgovara. da najbolje iskoriste sve što se može iskoristiti. ako smo stvarno ovakvi. a jesmo. nemam riječi. istina boli. sve ja tako prekriveno. nestvarno. u sivim oblacima. ali iza njih nije sunce. krije se nešto što ni sami ne želimo otkriti. zato je ljepše gledati oblake. puno ljepše od pustoši nemira iza njih.