MEDIJSKO NASILJE
Kolegica je dobila temu iz etike: Medijsko nasilje. Svašta bi se tu dalo udrobiti: loš utjecaj TV programa, PC igrica, zaglupljujući tjednici u pisanom obliku… No sve to još mogu tolerirati. Ako ničim drugim, a ono slobodom izbora: Ok, večeras ne moram upaliti TV i ostat ću pošteđena gomile bespotrebnih gluposti; neću se, bez imalo samokontrole navući na virtualni svijet zabave; zaobići ću danas kiosk kao kereće govno i uštedjet ću petnaestak kuna za nešto korisnije od Moje Sudbine, ali… Ono što je, zapravo sustavno isplanirano medijsko nasilje jesu jumbo-plakati i city-lightevi. Bezobrazne Ulične Nametljivice koje nikako ne mogu izbjeći. Pa kako da hodam žmirečki?!?
Nekako mi nije u redu kad djevojčice odrastaju s kompleksom kraćih nogu od Barbie lutke koju nemilosrdno poturaju kao ideal ženstvenosti. Nije u redu ni da dječaci kljaštre jedni druge (a u nedostatku hrabrosti, i drevće, kante za smeće, klupe u parku, parking-automate…) samo zato jer im je sinoć neki filmski `junak` demonstrirao high-kick udarac da bi prije odjavne špice ispao good guy. Nije uredu ni da žena, čiji se život sveo na `tuče me jer me voli`, neimaštinu i bezizlaznu situaciju življenja, olakšava sebi jade sistemom: Pa nije meni tako ni loše, samo zato jer je u nekom niškoristi časopisu pročitala kako ima teških `sudbina`.
Al`, brate, nije u redu ni da mene, onako usput s nekog plakata, mentalno zlostavlja nečija isfotošopirana glavurda s pripadajućim tekstom na kojem se nižu laži, sranja i obećanja!
Ne znam kolegice, ali medijsko nasilje je preširok pojam da bismo ga tako usko skvrčili u jedan referat i poslije se uopće ne obazirali na to što, doslovno - prisilno trpimo sranja na kojima netko jako dobro zarađuje. I to s našim, krvavo zarađenim parama.
Ako si pravo žensko i imaš muda, reci to svom profesoru pa nek on napiše refarat na A4 formatu (pa makar i najsitnijim fontom), a usput kaže sve što je vrijedno spomena. Snađi se. I pronađi se.
