NOMINA SUNT ODIOSA
Bio sam amulet bogovima. I faraonima. Klanjali mi se u čast upornosti, stavljali na mrtve pokraj srca da žive i dalje, nosili me oko vrata... Čudno... Mislio sam da veliki ne vide tako nisko.
Uf! Rupa! Moram se nekako izvući...
Aaaaaa!!!! Dobro je... Opet sam na ravnom. Ovaj grumen postaje sve teži, ali... Dogurat ću nekako. Samo još malo...
Noge me već izdaju...
O ne!!! Brdo!
1... Ništa.
2... Ništa.
56... Zamalo!
1001... Konačno!!!
Opet sam na ravnom.
O ne!!! Đon! Odozdo!
Idiote!
- Jebote! Fuj! Stao sam u govno!
Idiote! To je sve što si vidio?!?! A ja? Ma nisi ti velik. Ne vidiš male stvari. Ne vidiš nisko.
Ah... Svejedno... Moj je oklop prečvrst za vaše đonove. Vi ne znate da ja živim vječno?!?! Da, da... Znam da me zovete govnar. Ali... JA SAM SKARABEJ!
Imajte to na umu drugi put kad opet, po potrebi, oslijepite.
Jel` da obrazlažem ili ne? Bolje ne. Mali će shvatiti. Veliki ionako ne čuju tiho. I ne vide nisko.
