jebesh takaw ziwot...

eto opet me hwata neka silna depresija...opet mrzim sebe,swoj ziwot i ljude oko sebe...tako mi treba kad me i najmanje sitnice bole...zelim samo malo odmora..zelim nekoga ko bi mi pruzio potporu koju nemam..nekog tko che biti samnom...ali ne..meni je to nemoguche jer ja ne zelim ono sto mogu imat nego ono sto je meni nedostizno (NAZALOST)..stwarno mi nije jasno zasto pucam na tu osobu kad znam da s njom je swe osim prijateljstwa nemoguche..kad che ta osoba shwatit da je wolim wise nego ista u ziwotu..ali se bojim..ne zelim unistiti ono sta imam zbog onoga sto nikada neche mochi biti...zelim da ta osoba shwati da je ona za mene olicje sawrsenstwa..to sam tek nedawno shwatio..(tek nakon sto me pustilo ono sto je bilo na gigsowom rodj..da nebi pomislili da je owo sto pisem powezano s osobom koja nas je obojcu smotala.)..ali to je najgore...bas se izflegmatiziram prema jednome i pojawi se nesto drugo sto je ustwari puno gore,nesto sto che me klati jako dugo..zasto ja sam sebi ne dopustam srechu??? najgore je dok se uz swe to razocharash u ljude s kojima si mislio da imash nesto posebno...owaj wikend je zaista bio katastrofa za mene...prwo se razocharas u swoje dwije najbolje frendice za koje bi swe dao..shwatish da im nisi ni upola wrijedan kao sto si mislio..zatim te zajebe jedan od najboljih frendowa i to tamo gdje si se najmanje nadao od njega,ali da nebi bilo premalo razocaranja u mom ziwotu moraju te sjebat i ljudi s kojima prowodish najwishe wremena i jedwa cekash swaku subotu da ih widish...ma kazem wam SRANJE..mozda se jednostawno prewishe toga skupilo u meni pa se tako osijecham..da je neko drugo wrijeme mozda nebi uopche obrachao paznju i toliku pozornost na to swe...kad te krene onda te stwarno krene...moj je jedini grijeh sto moram biti stalno okruzen ljudima..mozda se bojim samoche jer tada samo dolaze najgore misli i osjechaji