16.04.2007., ponedjeljak
Među donatorima nema srpskih bogataša
Beograd - Crveni krst Srbije, uz pomoć lokalnih samouprava svakodnevno nahrani 19.390 gladnih sugrađana, zbog čega se mesečno pripremi 367.667 toplih obroka, ali u našoj najstarijoj humanitarnoj organizaciji ukazuju da to nije dovoljno za sve kojima je takva pomoć potrebna. U Srbiji je sve veći broj siromašnih, a donacija je sve manje.
- Obroke u 58 opština doniraju Vlada Srbije, lokalne samouprave i norveški Crveni krst. Ima opština u kojima se preko leta prekida narodna kuhinja, jer korisnici prihvataju sezonske poslove, odlaze iz gradova u sela i tamo dobijaju i hranu. Čim se leto završi oni se vraćaju u narodne kuhinje - objašnjava za naš list Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije. Odabir siromašnih koji mogu da se hrane u narodnim kuhinjama je u nadležnosti tripartitne komisije koju čine Crveni krst, Skupština opštine i Centar za socijalni rad. Mnogi ispunjavaju kriterijume, ali samo deo njih dođe do obroka, zbog čega mnogi čekaju "ispod crte". Osoba kojoj se odobrava korišćenje narodne kuhinje, mora da bude korisnik socijalne pomoći, odnosno materijalnog obezbeđenja, da ima najnižu penziju, da živi u samohranim staračkim domaćinstvima, ili da pripada tzv. graničnim slučajevima.
Najviše korisnika Narodne kuhinje u Čačku
Najviše korisnika narodne kuhinje ima u Čačku, njih 800, u Novom Pazaru 700, koliko i u Smederevu, a po šest stotina najsiromašnijih koristi ovu pomoć u Bujanovcu, Paraćinu, Kraljevu, Kruševcu, Kragujevcu i Novom Sadu. U Sjenici, Kikindi i Subotici ima 500 korisnika, u Šapcu 50 više, Jagodini i Rumi ima po 450, za 50 manje u Staroj Pazovi, Doljevcu , Pirotu, Kuršumliji, Aranđelovcu i Bačkoj Topoli. Po tri stotine i 50 korisnika narodne kuhinje živi u Leskovcu, Tutinu, Topoli, za po 50 manje ima u Merošini, Vranju, Medveđi, Zaječaru, Prokuplju, Užicu, Požarevcu i Inđiji.
- Ove granične slučajeve imamo samo mi u Srbiji, jer je veliki broj onih koji zbog toga što imaju primanja, iako vrlo mala, ne mogu da ostvare socijalnu pomoć. To su slučajevi koji za svega dinar ili sto dinara, imaju viša primanja od onog što propisuje država. Komisija napravi crtu i oni ispod nje, čekaju na promene, da upadnu na nečije mesto. Retko neko odustaje, ali kada korisnik umre, crta se spusti niže - kaže Kljajićeva.
Svaki korisnik narodne kuhinje dobija obrok dnevno i to po pola litra kuvane hrane, i 300 grama hleba. Ovi obroci nemaju meso svakog dana, pa se tada kombinuju namirnice koje ga zamenjuju. Ovi ljudi presrećni su kada dobiju svoj dnevni obrok, ali se nimalo ne ljute kad Crveni krst na neko vreme prekine rad neke narodne kuhinje. Naprosto, znaju da već 15 godina dobijaju hranu ukoliko je ima, a kada je nema traže se donatori, koji se lakše nađu u inostranstvu nego u zemlji.
Dugogodišnje iskustvo zaposlenih u Crvenom krstu kazuje da je "u biti našeg naroda dobrota i osećajnost, i da će rado pomagati drugima u nevolji, ali ne i u novcu". Srbi najteže daju novac. Naši najveći bogataši nisu zebeleženi kao donatori Crvenog krsta za pomoć siromašnima, iako su neki od njih na svetskim listama milijardera.
- Prilikom utakmice Zvezda-Portugal, pošto navijači moraju da izbace metalni novac iz džepova, organizatori su pozvali nas iz Crvenog krsta da postavimo kasice. Do pooluvremena bilo je 42 hiljade dinara, ali su kase u VIP loži bile prazne. Pretpostavimo da su u VIP znali da se ne unosi metalni novac, ali niko nije zabranio da se ubacuje papirni. Tako je u Srbiji. A kada bi svako izdvojio po dinar mesečno, oni u rasejanju po evro, ne samo da u Srbiji niko ne bi bio gladan, nego bi pobedili i belu kugu koja nam već godinama preti. Ali naš narod će radije ponuditi teglu svog džema, svoju odeću, sendviče i slično. I tu najstaju problemi. Crveni krst podleže sanitarnoj inspekciji i ne možemo da uzmemo ništa što nema sertifikat o ispravnosti, a taj papir možete dobiti jedino od trgovaca ili proizvoćača. Teško je onda uzeti tu teglu džema, a još je teže vratiti je onome ko je doneo, jer to može da povredi, pa i naljuti darodavca. S druge strane, inspekcija je opravdana, jer se za 15 godina niko nije razboleo zbog neispravne hrane - objašnjava Kljajićeva.
Po njenim rečima, redovni donatori su uglavnom predstavništva stranih firmi u Beogradu. Univer Beograd nedavno je pomogao sa 250 tona margarina. Erste banka je, umesto novca, od dužnika dobila garderobu i donela je Crvenom krstu. Kažu, u njihovoj zemlji je to uobičajena praksa. V. D.
izvor: Danas
|
- 16:41 -
Komentari (6) -
Isprintaj -
#
|