subota (22.06.2019.)
meke svilene pređe
netko je iza njih upalio svjetlo i začas su zavjese zasvijetlile
srebrnim nitima iza njegove glave. dovoljno je toplo da se skinemo, rekao
je. za koliko dana će stići brzojav. pa isti dan. bistre i hladne, visoke zvijezde
grickaju za obraz.masaža, milovanje, krojenje, rad ruku.
kako krasni kolaži, prozborila je.
a noć je skroz bila tiha. uhvati me ispod ruke, ja sam tvoj slon. moja surla
će se popeti uz tvoja leđa.
nebeski užitak je sve što sad imam, rekao je i kihnuo. danas je bio hladan
dan. ljudi su iza zatvorenih prozora gledali prema nebu.
a neki su na toj
neuglednoj terasi jeli pržene srdele. bockali ih ko da su im zadnje.
neumjereno, brzo, gladno i hladno. žurba i cika, i nered.
kad bih barem mogla tako tiho govoriti. jezero je noćas sigurno zaleđeno.
zadrži me ili će me drugi ljudi zadržati. a ti se moli za raspršenu sklonost.
znam da smo se upoznali. vidjela sam grimasu tvog očaja. i tvog ushita.
bilo je obilje gibanja i glazbe u zraku.
a zrak je bio tako...zimski,
pun mahnitosti, hrapavosti i mirisa indijskih štapića. dim je razroko ulazio
među kosu. nadjevali smo se borovinom i svilenim vrpcama.
nitko ne razumije taj jezik poprsja u izlogu. sve je već baštinjeno,
naše omiljene iskrivljene replike su zavezale šapat zrelog ljetnog kukuruza.
ta uskoro će zima, žice se pod prstima nemilosrdno žare.