toliko te imam
da te nemam
a koliko bih te imala
tek, da te imam

sve staze bih obišla
u svijetu tišine
i sve omamila muze
da te ostave tamo

toliko te imam
da su utjehe ostale kao radost,
na prekrižju
na ticalima osjeg plesa

gledam te, i mislim si
zašto se ne poznamo
ja i ti
pola tri je, u glavi mi još vijori
roza badekostim, nešto mini
preplanula koža
i poneki čuperak
bristro tutnje .. jako sam zahvalna
na ovome, jako

a vinova loza je predivno zelena
i još mnogo toga je zeleno

nebo je ljubičasto

uskoro će ovdje pasti kiša
i bit će tiho, mokro, i pusto

pola šest, idemo spavati,
brzo se zaspe pred svitanje,
ustvari vani je već svanulo.

sjećam se tebe, starca, kako se
dovitlavaš
kako mrmljaš, i kako se gledaš u ogledalo
i čudiš, tko je na tom licu
i u tom izboranom čelu
i u tim ugaslim očima,
ostao je još samo eros
i on gradi kip za nadgrobni spomenik