prošlo je vrijeme kada smo si mogli dozvoliti izmaglice
nikako da se upustimo u avanturu zavičaja
zvončići zvone na susjedovom balkonu i raspršuju vjetar
moji vise na lusteru u spavaćoj sobi
pa onda namjerno ponekad ostavim propuh
ne slušam radio ne gledam tv
samo sušim i peglam plahte
volim kad se suše plahte na suncu
i kad tvoji rukavi bezbrižno vise
i kad se čuje motorna pila iz daljine u pletu sa zvončićima
ponekad taj mladac dođe razgovarati na balkon svojim materinjim dijalektom
gledamo se, kao u čudu, sa zanimanjem
tko je on i tko sam ja
ja samo tu sušim veš, pomislih,.......da mu kažem dobar dan?