Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

.lost on the road to nowhere.

Život izjednačuje sve ljude,
Smrt otkriva istaknute.
boomp3.com

her imagination

dijete mašte, snova
izgubljeno cestom luta
moli noć da joj nađe druga
izgubljena

voli
crno
ruže
glazbu
dobru knjigu
frendove
msn
nekoga...

boomp3.com



sluša
him
bullet for my valentine
linkin park
nightwish
slipknot
billy talent
s.o.a.d.
evergrey
korn
avantasia
soil
iced earth
apocalyptica
children of bodom
guns n´ roses
good charlote
falconer
death
cradle of filth
...
boomp3.com

lost in dreams

boomp3.com


blondie lady

apocalypsa

the dark lady

crna utopia

herside

embraced

blacken

unknown angel

tajchy

sister

boomp3.com

do you know where the wild roses grow

jučer sam izgubila živce... blago rečeno...
a ovaj mail je bio razlog...

I see nothing in your eyes

konačno je više- manje sve u redu… ne mogu reći da je sve jer neke stvari još se nadvijaju nad nama…
samospaljivanje klinca, samoubojstva, samoubojstvo profesora, željeznička nesreća, stradanje…
kao da nam je fortuna prošli tjedan okrenula leđa…
pitaju se svi zašto se klinci ubijaju… i to je glavna kada se neki klinac odluči na taj potez…
i svi se onda pitaju zašto… a što je s ostalim danima?
u roku od jednog sata, dok sam sišla na svojoj stanici, ja sam čula pet razgovora o samoubojstvu i pokopu… najčešće vlastitom…
ili se družim sa stvarno bolesnim ljudima ili nešto stvarno ne valja s nama mladima danas…
dobro sam… to je odgovor na većinu pitanja… a mnogi su zapisani ovako


i gledam i slušam i ne shvaćam… često i sama želim nestati… ali ne znam što da mislim o tim ljudima koji su nestali… jesu li bili jako hrabri ili samo kukavice… jesu li njegove riječi istinite i ne osjeća li on… želi si dokazati da je živ… želi znati da je živ…
tako i mnogi drugi… a neki jednostavno žele da ih prestane boljeti… pa režu… jer te rane manje bole…
a neki više ne mogu… i odustanu…odu… ostave se svega i jednostavno odu…

let them live

prije dva tjedna ja sam dobila čudnog podstanara...
ni manje ni više nego mladunče šumskog zeca... malu zečicu... pronašli smo ju dok smo krčili šikaru koja je smetala susjedima u okolnom jarku... bila je sva promrzla i malo izgladnjela... ličila je gotovo na mali kostur... nismo ju dirali... ali njezino stanje me zabrinjavalo... tata je rekao da je barem mjesec dana stara, ali da je jako pothranjena... ne znam što joj se desilo s mamom, ali ona je uskoro postala mali stanar na mom hodniku zajedno s mojim kanarincima...
nismo ju mogli naučiti jesti i odnijeli smo ju u zg... i to već drugi dan kaj je bila kod nas...
helena, tatina sestrična, je fascinantna žena i ostala je oduševljena malom zečicom...
u roku dva sata, zečica je dobila ime, naučila je jesti iz šprice, a mi svi zajedno smo postali pravi stručnjaci za šumske zečeve… dag je iskopao sve što je mogao pronaći o njima na netu, a tia ju je prozvala wendy… ime joj se svidjelo jer je počela skakati okolo… denis je samo gledao u čudu ne shvaćajući kako on može biti u rodu s ovim ljudima… u svakoj obitelji postoje crne ovce…hehe… u ovom slučaju to smo on i ja… barem po iq-u…
razlog ovog malog posta je prepirka profe engleskoga, keke i mene oko toga treba li mala wendy završiti u loncu i životinje opčenito… kaj vi mislite?!
iako joj očito nedostaje mama začuđujuće se dobro snašla u svom kavezu i našoj kući…
mama je šizila, jer ja doma svako malo donosim neko siroče… tek da se zna, ovo mi nije prvi udomljen zec…
kada vidim kako je to umiljato ne mogu si zamisliti kako ju neko biće muči… a mučenja životinja je previše… ok, ne treba pretjerivati kao ovo sa svinjama i kolinjem… ali paliti živu mačku!!!!!!
to je bolesno… jesti ih je odurno… nažalost znam jako puno primjera kako ljudi okrutno mogu postupati sa životinjama… moj mješanac kojeg smo našli u zg se jako boji vode… kada ju vidi, ili kada ga moramo okupati on doslovno pošizi…
kakav je to svijet u kojemu postoje ljudi, pazite… ljudi kao napredna vrsta, deru kožu ŽIVOJ bebi tuljanu!!! bacaju životinje s mostova, gaze, kuhaju, pale… u kakvom mi to svijetu živimo…
i kada vidimo da je vlastitu djecu bacio s mosta zgražamo se… a kada netko baci psiće s mosta… kaj onda… to je lako moglo biti i dijete… jer tko ne voli životinje, ne voli ni ljude…
onda tu je još i seks sa životinjama… mislim… niš drugo ni ne zaslužuju nego da im crijevo pukne… odurno… mislim da to čak i spada pod silovanje… jadni konji… oni su najčešće žrtve…
znam dosta ljudi koji ne vole životinje, ali oni ih barem puštaju na miru… a onom ostatku populacije koja ih muči i sve to mogu poručiti samo jedno… nađite psihijatra…
tek toliko od vaše male blogerice beznačajnih riječi…

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.