|
|
| < | srpanj, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Život izjednačuje sve ljude,
Smrt otkriva istaknute.
boomp3.com
dijete mašte, snova
izgubljeno cestom luta
moli noć da joj nađe druga
izgubljena
voli
crno
ruže
glazbu
dobru knjigu
frendove
msn
nekoga...
boomp3.com
sluša
him
bullet for my valentine
linkin park
nightwish
slipknot
billy talent
s.o.a.d.
evergrey
korn
avantasia
soil
iced earth
apocalyptica
children of bodom
guns n´ roses
good charlote
falconer
death
cradle of filth
...
boomp3.com
boomp3.com
blondie lady
apocalypsa
the dark lady
crna utopia
herside
embraced
blacken
unknown angel
tajchy
sister
boomp3.com
novi tjedan, novi ponedjeljak, novi post. evo… vidjela sam se sa stelom, natalijom i sanelom… naravno bila sam u tropicu. nije bilo baš kao prošlu, ali bilo je lijepo ih vidjeti. apokalypsa i marinica nisu došle jer su morale u zagreb. na tu temu ne treba ništa komentirati. no i moji su se u subotu popodne spremali u zg, tako da sam ja ujutro morala oprati auto. to sam izbjegla tako da sam s tatu gledala oprah show. no, više sam zezala živca nego gledala, sve dok jedna ženska nije počela priču oko toga kako je postala manekenka… cura od 16 godina, 175 cm i 77 kila… savršeno… a onda se pojavi tip koji joj veli da bi mogla uspjeti ako smršavi za kojih… pa… samo 30 kila… i kaj napravi… pa mršavi… imala je 55 kilograma i nosila je broj 35 ili nešto takvoga kada je s piste otišla u bolnicu. no danas je sretna i model je za krupnije, a nosi broj 42…
e tu sam opala s kreveta… čekaj malo… model za krupnije s brojem 42???? ja nosim 40 za boga miloga… ajme… kaj bi bilo da ja želim postati model… nema teoretske da bih ja smršavila… ne… jedva sam natukla ovih jadnih 68 kila, pa da i njih izgubim… ionako svaki tjedan mi težina varira… i to uglavnom mršavim… a toliko jedem da bih trebala biti kao manji auto… no… ja spadam krupnije???? pa kaj bih trebala biti kostur da bih zadovoljila standarde nekog pišljivog agenta koji ti veli da si visoka i debela… bože imam 187 cm i mojih 68 kila je previše premalo za moju visinu… no… ipak sam jako osjetljiva na svoje naslage sala… tako me je jednom netko nazvao debelom anoreksičarkom… i bio je u pravu… ja sam stvarno mislila da sam predebela… ajme… i kada sam vidjela te cure kako šeću po pisti na štapićima od nogu i bez sisa, pa prošla me jeza… nikada se neću žaliti da sam debela… samo moram malo početi vježbati da učvrstim ovo salo… heheh…
a inače život mi je dosadan kao i uvijek i nadam se da će iduća subota biti bolja… ma bit će… on će biti tamo… heheh
no… pozdrav svima koji me čitaju i ljudima iz razreda… uživajte u dugom toplom, i trenutačno kišnom, ljetu
ajme koji vikend… ne sjećam se kada sam bila zadnji put tako sretna… već dugo nisam…
sitnice me podsjećaju na bolne trenutke, ali čak ni oni više nisu tako gorkog okusa. jednostavno… ne mogu napisati… ne mogu izraziti… ja sam jednostavno happy… stalno se smijem, počela sam opet pisati, čitam koliko toliko normalne stvari, ne razmišljam o nekim ljudima i jednostavno uživam…
no, ne brinite se nisam ni na kakvim tabletama ili drogama… samo mi je krenulo. riješila sam neke zaboravljene stvari, upoznala neke ljude, shvatila što znači prijateljstvo… ne znam… samo sam happy…
još osjećam njegov dah na vratu, njegove usne na svojima… probudio je nešto u meni… nešto što je bilo odavno usnulo… bila je tu nekakva vatra, nešto jače nego obično… i to mi je baš trebalo… sva sam se naježila od njegovih dodira… bili smo opijeni trenutkom i alkoholom…
naravno to je uslijedilo tek nakon što sam bila s apokalypsom i marinicom… kakva bi to bila subota bez njih… još dodajte da nam se bilo pridružilo neobično društvo sastavljeno od kramera, dade i žirka… ajme… razgovarali smo o svemu… tko bi rekao da je kramer tako inteligentan… tip ima fotografsko pamćenje.
no onda sam vidla njega… i ja sam se, kukavica, uspaničarila… a još su i apokalypsa i marinica otišle… ali bila je tu mare… pogurala me naprijed i na tome sam joj zahvalna… i kako to već biva… iskoristi i pozdravi…
ima blondie pravo… meni kronično treba doza samopouzdanja… e pa čini se da sam na dobrome putu da ga steknem… bilo je tu još toga, ali to bih zadržala za sebe… tako lajava ipak nisam…
pozdrav mojim curama koje se trackaju na moru… i blondie da si došla k meni kada se vratiš… moraš sa mnom u tropic…nema isprike…
i ljudi dajte malo pišite posteve… zapustili ste se…
evo i mene… da se malo javim po ovoj pasjoj vrućini… živo je čudo kaj sam još živa dok se kuham tu na +40 s ostatkom hrvatske… ja ne volim temperature koje su iznad +30 pa si možete zamisliti kako mi je lijepo… ja bih snijega… i leda… e imam ideju… ajmo organizirati izlet na sjeverni pol… pridružimo se lijepo pingvinima i uživaj…
no ajde da nešto i napišem, jer s vrućinom meni pada i iq pa ajmo se pravit kao da mi ga je malo i ostalo…
kao prvo moram se ispričati deffu… a ako misliš da je meni drago kaj je ona to napravila onda si stvarno imao pravo... mi se nikada nismo ni upoznali, a kamo li da možemo izjaviti da se poznajemo… nadam se da ćemo sada jedno drugome nestati iz života…
no toliko o toj nesretnoj temi…
imam jednu žalosnu vijest… moja mala blondie je bolesna… šmrc… a helena i marko ju zezaju jer ne može govoriti… a jadna… vidiš da nije dobro piti sok iz frižidera…
a kaj se one jadne priče tiče… pa blokada… mozak mi se trenutačno kuha u glavi tako da mu i ne mogu zamjeriti…
koji li je ovo bio zajeban tjedan, i pri tome ne mislim samo na jedno stotinu mrtvih na našoj obali, cestama i bazenima, nego i na činjenicu da mi je tata tračnom brusilicom prešao preko prstiju, koje sam onda opekla parom dok sam kuhala prokletog pilića koji je na kraju i zagorio…a kao šećer na kraju je i činjenica da možda neću u austriju k babsi jer se jedan doktor ne može odlučiti je li ovo nešto u mojoj glavi za operaciju ili će čekati dok ne naraste još veće te me na kraju ubije…
e koji sam ja pehist ovaj tjedan… majko božja… no bliži se subota… idem van… opet…
p.s. poslek malo sam bila pripita, ali ni blizu ko sanela koja me k tebi dovukla… zadnje kaj mi se dalo je gledati tebe dok je on sjedio tamo kraj tuša… tebe ću se nagledati u školi…
pusica svima i uživajte dok se ja idem zatvoriti u zamrzivač u nadi da ću se barem malo ohladiti….
jedva čekam subotu… joj… koji ludi tjedan, a i čini se kao da nema kraja.
cijeli tjedan ja i tata postavljamo nova vrata, skidamo staru boju s dovratnika, režemo, brusimo, bojimo, postavljamo…
iscrpljujući posao…
nisam se čula s apokalypsom i baš bi mi godila jedna šetnja… trebam malo proljuftati ovaj svoj mozak.
ne mogu više se ni pomaknuti, sve me boli, ali je to barem dobra tjelovježba… haha
i onda me stara pita kako sam tako mršava… e ja se debljam, a gubim kilažu. to nije normalno.
ali kako je sve dobro… tako sam nekako happy… pa kvragu opet idem van… yes… nekoliko sati van ove kuće… da netko želi snimiti niskobudžetni horor samo se neka k meni javi… ne treba ni scenarij ni glumce…
i kao šećer na kraju je opet moja draga sister… ona naime želi sa mnom ovu subotu… ja sam trebala moliti i moliti, proći prvi razred srednje s pet da bi me pustili, a ona zatrepće s okicama i stari veli da će vidjeti… nadam se da se šali…
a kao da i nemam dovoljno ludi raspored odlučila sam se prijaviti za radionicu kreativnog pisanja… a treba sada napisati priču…
bila sam jučer vani i bilo je jednostavno, pa fantastično… već se jako dugo nisam tako dobro provela. a tako je bilo i još nekim ljudima… hehe….
do ponoći i nije bilo nešto, ali kada su se skupili ljudi, sve je krenulo. marinchi je plesala s nekim slatkim tipom, dok se luciferka pokušava riješiti napasti …
kako je bilo nekim drugim ljudima ne bih komentirala, ali recimo da su se i mare i apokalypsa isto provele super…
srela sam i dosta ljudi iz stare škole, ali kada sam vidjela ovu jednu opaticu… piva u jednoj, cigareta u drugoj ruci i meni drži propovijedi da kako to da sam vani, da bih već trebala spavati i tako…
bilo je dosta poznatih ljudi, ali malo iz razreda… tako su bile samo malenkost i marija.
ta večer mi je stvarno trebala i iskoristila sam ju do maksimuma…
pozdrav bubi i ivčici koje se negdje lijepo kupaju…
pišemo se….
nadopuna…oko 20.30h
ljuta sam ko vrag…. sister mi je pročitala sms poruke… i to one vezane uz jučerašnju večer… i to pod isprikom, citiram, “htjela bih da budemo bolje sestre”… pa daj molim te!!!!!!!
mislim konačno imam nešto kaj liči životu i onda mala gamad ovako… joj… i to kako me još lijepo pitala… kikica kaj je bilo jučer. e bilo dobro, ha? i to s onim svojim ciničnim osmjehom na licu…
ako starcima nešto veli ja ću ju.... joj….
i kao da to nije dovoljno ona se konektirala na moj msn… i počela zezati hororra…
i kako ja to doznam… pa išla sam brisati history msn-a i onako čitala sam svakoga… i kada sam vidjela taj zadnji dio…
i sada tamo cvili i živcira me… pa zar život može biti ljepši….
a dolutala i ja malo… istinu za volju ne bih ovo sada pisala da si nisam maloprije razbila nogu tako da jedva stojim… imam sreće kaj nije pukla, jer to je zadnje kaj mi ovih dana treba. čula sam se s ljudima koje su zvijeri poslale na popravni… moram reći da ih je netko pošteno razj...o jer je prošlo samo oko 15% ljudi… pa dajte… srednja je sada obavezna. nije fora kada netko pada.
e jadni moji. a kada smo već kod veselih tema moram malo ukoriti blondie. pa kaj se stalno svađaš sa starim. svaki put kada te zovem vi ste se posvadili. to nije fora, pogotovo jer ne znam kada se bumo opet mogle naći…
i tako dosadno prolaze dani… malo msn, malo tropic, dogovaranje kada će doći gosti… i prođe vrijeme… a kvragu… dosadno mi je…
nadam se da je vama kaj bolje…
p.s. luce pročitaj pravu američku curu od meg cabot….
čitala sam ja tu ove komentare i od ovoga koji opisuje šesnaestogodišnjakinje sam zamalo pala sa stolice… e iako imam šesnaest ja definitivno nisam takva… istina je da volim kada me netko zagrli da bi me utješio i da imam ovaj nekakav retardiran + za pokazivač na blogu, ali to je takav dizajn… i kaj bih ja sada…ironično je da sam ja nekada željela biti jedna od takvih pinky cura… sada sam zahvalna onim idiotima koji su me uništavali u osnovnoj… formirala sam se kao drugačija osoba…
uvijek sam se nastojala uklopiti u kalupe, ali to mi nikada nije išlo, zato jer sam… pa prečudna osoba. neki će shvatiti o čemu ja, ali većina neće…
a tko uopće razumije današnje teenagerice… ja ih poznam toliko različitih… neki dan jedna je bila spremna baciti bombu na svijet jer nije mogla podnijeti ono što se dešava, zatim ima tu klasičnih kraljica maturalne večeri – popularne da sve boli, a mozga veličine graškova zrna… svijet je velika šarena lopta…
nije fora kada se nekoga svrstava prema stereotipima… jer poznajem i pa neke, po mom mjerilu, normalne cure… obožavaju druženja, neke su povučene, druge vesele, pametne, žele iskoristiti svaku priliku u životu…
a neke od njih su uvučene u krug života kojemu nisu željele pripadati, ali se desilo.
nitko ne može nikoga svrstati u neki kalup… možda se iznenadim već sutra i ova kraljica postane diplomat, a netko tko je do jučer uživao u životu bude slomljen…
nikada ne znamo kakav je netko, a još manje znamo uzrok toga… ja sam živi primjer…
