...to be a rock, and not to roll...

Urlikanje u susjedstvu u najneočekivaniju uru je, kako san već reka u prošlome postu nešto sasvin normalno za našu malu zajednicu. Bilo je to ima 2 lita ja mislin, nisan siguran. Sidin ja u ovoj istoj prostoriji, za ovin istin kompjuteron, u rano popodne... Svi spavaju...
- ''mama, mama, mama, mama, mama, mama...''
- ''mama, mama, mama, mama, mama, mama, mama, mama...''
- ''mama, mama, mama, mama, mama, mama, mama, mama...''
- ''MATER TI JEBEN ŠTA RADIŠ, ŠTA MI SE DEREŠ ISPRID VRATA, CILI DAN RADIN, DOĐEN DOMA KREPAN I ONDA MI SE TI ODE DEREŠ!!!''
Otac i sin. I to se prije znalo često čut, sad su se nešto stišali, na sriću svih koji spavaju u tu uru inače. Ma znalo je bit i gore, znalo se dogodit da ispod auta od toga oca se zapali otvorena vatra, pod opravdanjen da je to bila samo igra. Gađanje mačaka iz pištolja na kuglice, petarde u gluvo doba noći, piromanija, psihotično smijanje... Ali nema veze, znali smo se i tome smijat dosta dugo, dilon i samo zato kako bi mogli reć da se nešto događa u ovome dilu svita...
- ''mama, ja bi!!''
- ''ne može, drugi put''
- ''ali ja bi sada!!!''
- ''rekla san da ne može!''
- ''ali ja oćuuuuu!!!!''
- ''Mladene, ti ćeš drugi put čistit kumpire!!!''
Ista familija, isti sin. Inače, Mladen Šipka je pomalo opsjednut petardama, pogotovo onima koje nose naziv ''Mini Top'', znači petarda veličine TNT dinamita, sa fitiljem... Pokvarila se neka antena na kući, moj otac izaša na krov da to popravi, stoji na rubu, poklizne li se, pada sa drugoga kata kuće na betonsku taracu.
- ''BOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOM!!!!!!!''
Ako tada nije pa sa kuće, neće nikad. Jedva je nekako osta na nogama i spriječija mogući pad sa kuće... Bojin se i zamislit šta bi bilo dalje. Mini Top je skoro učinija svoje. Al zato je svoje učinila i cila bujica najorginalnijih psovki moga oca šta san u životu čua. Susjedska ljubav.



Muzika i imidž nekih mi prijatelja, a i samoga mene je uvik bila predmet rasprave doma, a i u susjedstvu. Uvik. Pogotovo kod starijih ljudi koji su smatrali da je duga kosa na muškome ravna blasfemiji i to bi inače tribalo zakonom zabranit. Naravno, oni su stariji i šta oni kažu – tako je. Isprva je počelo time da ćemo sa dugon koson izgledat ko ženske i da ''u njihovo vrime, kad su oni bili mladi, to nisi smija niti pomislit!!'', a završilo bi šaptanjem lokalnih baba i gledanjem u strahu prema nama, mladim bogohulnicima. Znala je baba meni reć da će mi ta muzika isprat glavu i da ću oglupit... Ni kriva ni dužna u srid priče bi se našla i Jakićeva baba koju to uopće nije interesiralo, ali bi morala svakodnevno trpit priče Kunice koja je bila oštra po tome...
- ''vidi maloga Pakinoga, ko drogeraš izgleda''
- ''ona Perina izgleda ko propalica, a tako lipa cura...''
- ''Ma jel ono mali Kržanić? Šta je to učinija od sebe, Bože me sačuvaj!''
Po mome mišljenju Kunica izgleda strašnije deset puta od bilo kakvoga standardnoga drogeraša il propalice. Ne znan ko se ne bi pripa da isprid tebe odjednom iskoči baba od xxx godina sa trista viklera u kosi, pogrbljenin leđima i nenormalno iritantnin glason koji standardno svaki dan krešti:
- ''EEEEEEEEEEE, MALIIIIIIIIIIIIIIIII''
Možda bi Jele bolje ovo ispričala, al znan da je bila jedna priča kad smo bili mlađi kad je zvala svoga unuka Peru koji se igra na ulici sa Jelom i njima. Samo bi se krik poput nekakve ptice prolomija:
- ''Pieeeeeeroooooooo!!! Dođiii izist banaaaanuuuuu!!!''
Stari ljudi su stari, žive duže od nas i prošli su puno toga u životu, zato su oni uvik u pravu. Uvik. Uopće nije bitno o kojoj se temi radilo, oni znaju kako je najbolje i moraju napomenit svima kako je to bilo ''u onoj državi...''



- ''a ne ne!! Nemaaa!! Nema vraćanja para, barba Boro je ko kurva, kad jednon platiš, nema nazad!!''
Barba Boro je najveći car. Najveća legenda u cilome susjedstvu. Ima pun kurac godina, kad je bija mlad, radija je ko učitelj u osnovnoj školi, tu u Podgori. Ako ikad izazove nered, onda je to samo zbog toga šta mu nisi reka dobar dan. Ima ogromni drob te vječito oda okolo u kratkin plavin gaćama i biloj majici našpaline. Inače loče rakiju ko lud, a pije jake ljekove koji se ne bi smili mišat ni sa najblažim alkoholom. Živi sam, tako da mu ja il sestra uvik kad je Božić il neki blagdan odnesemo pun kurac kolača, pa je sritan.
Ima i auto, al po mome mišljenju, to servisa nije vidilo najmanje 15 godina. Marka auta je Sinca. Naravno da nikad niste čuli za to, kad je firma propala ima pola stoljeća najmanje. Ako ništa, bar su sjedala udobna zbog spužve koja se raspala tokom godina i rpe prašine unutar njih.
- ''evo uđite unutra, sidite, natočit ću van ja rakije, prava domaća...''
- ''istega san leđa nekidan dok san diza boce vina''
- ''ovo su mi pare za piće''
Te su nas riči dočekale kad smo mu ima 2 godine došli u maškare. Tada smo saznali i da je on kriv za Mirovo rođenje (?), al nikad nismo saznali objašnjenje.
Posvađan je sa Stipom Gnječom zbog raznih gluposti koje uopće nisu razjašnjene, niti to doduše ikoga interesira, glavno je da je vika i urlikanje... Barba Boro je kralj.