utorak, 18.09.2007.
Susjedi pt.2
|
- ''Tomaaaa!!! Tomaaaa!!! TOMAAAA!!!''
- ''Ivo, pusti ga, vidi da spava, nema šanse da će te čut'' - ''Oće Boga mi moga, ako ovo ne čuje, onda može jedino bit da je umra... TOMAAAA!!!'' Lito, vrimenski period od kad počme sezona pa sve dok ne završi, u vrime kad bi tribala bit najveća tišina, znači od podne do neke najmanje 3 ure, kad cili svit spava uopće nije čudno čut ovakve urlike isprid kuće Tome Grčkoga, moga susjeda od kojih 70-ak godina, a koji se ponaša ko da mu je 40-ak te uvik jebe mater svemu živome i mrtvome šta mu se nađe na putu kad god mu zvoni telefon. Mizantropija na vrhuncu... Više-manje svako popodne tu isprid njegove kuće dolaze Ivo Davin na svojoj plavoj kozi kojoj ima 200 godina i Strogi na svome skuteru zajebavat ga. Više ti urlici čak nikome ni ne smetaju, već ako koga probude, lagano se nasmiju i vrate se leć. Skoro svaki dan san to sluša dok bi sidija na poslu, pošto mi je radno misto odma bilo isprid njegove kuće... - ''JEBEN VAN MATER šta se derete?!? Probudili ste me, šta sad oćete?? - ''Moga si sa nama na sladoled?'' (lagano se smiju sebi u bradu i gledaju njega kako mu se diže tlak) - ''AJDE JEBITE SE TAMO, PUSTITE ME DA SPAVAN!!!'' Ništa čudna zapravo. Popodnevna privatnost je jednostavno pojam koji uopće nije poznat na ovin prostorima, već je posta predmet opće sprdnje, iako se znalo i dobro zakačit kakokada oko toga, ništa to nije strano ovde. Veći se ratovi vode oko kraže gostiju, al o tome radije nebi... Teta Angela je utjelovljenje zla. Satan walks the Earth. Stvarno jest. Ja u životu nisan vidija osobu koja je manje sposobna za bit odgajateljica u vrtiću. Od nje su ostajali ožiljci, otisci dlana na licu dice, rijeke suza i tako dalje... Gigo je doslovno zna visit u zraku dok ga je ona držala za uvo. Miro je popija batina jer je krivo oboja kockicu u radnoj. Jednom smo ja i Miro nešto crtkarali po toj radnoj bili. Miro je završija svoje i oša se ća igrat, a ja san isto zatvorija svoju iako nisan bija gotov, tija san nastavit sutra. - ''Ma di bi ti?'' - ''Idem se igrat, ne bi vise rješava danas radnu.'' - ''Nećeš se ti ić igrat, niko nije!'' - ''A Miro je moga...'' - ''MIRO JE OBOJA SVOJU RADNU, SIDAJ DOLI I BOJAJ TO!!!!!'' Svi su više volili tetu Dubravku i njenu harmoniku, bar je bila dobra prema nama i odnosila se kako se i triba odnosit prema dici predškolske dobi. Svi smo je volili i svima nam je bilo ža kad je ošla ća, a mi smo ostali na milost i nemilost ove tu... Odijelo (u ovom slučaju ime, pogledaj početak priče) ne čini čovika. Strašno je kakvi se svi ljudi daju zaposlit u ovoj državi. I da, do dana današnjega je nisan pozdravija na ulici, niti ću. Teta Mira je zapravo vrlo čudna osoba. Već san reka jednom, uvik je u pravu i jedina je ona pametna od svih ljudi u cilome susjedstvu. Ima jedan dio isprid moje kuće di mi baba uvik sidi i plete kad je lipo vrime. Jedan dan ovoga lita se zaustavija neki čovik sa auton i prodava je lancune. Baba mi je nešto gledala, al je u tome momentu na našu (ne)sriću došla teta Mira i sila mi do babe na zidić. - ''Šta se to prodaje?'' - ''Lancuni gospođo, načinjeni od stopost...'' - ''Nemoj ti meni ništa govorit!! Nećeš me navuć sa tin glupostima da ga kupin!!!'' Kupila je tri komada i uzela vizit-kartu za nazvat opet... - ''A prodajete li vi vino?'' Upita je čovik iz auta sa lancunima. Baba mi je tama otvorila usta da odgovori al je Mira bila brža: - ''DAAA!!! PRODAJE ONA VINO!!! NAJBOLJE U CILOME SUSJEDSTVU!!! TU KUPITE I NIGDI DRUGO!!! Znan ja one koji govore da je njihovo najbolje a ne vridi ništa!!! TU KUPITE, TU JA KUPUJEN!!!'' Inače je teta Mira omjer svega šta valja u kvartu, tako da se nju uvik triba slušat i postupat kako god ona kaže... Živili do sljedećeg posta... |
