posluhni moje pjesme
subota, 29.09.2012.
KAO PIJESAK
 neposlušan, neozbiljan, zauvijek neuhvatljiv, Ti, skrivaš se u rupi bez dna i uživaš u svom prkosu, tu i tamo, samo pozdraviš u prolazu... a ja...ja kao da u ruci držim zrno pijeska, čudo jedno, zrno koje neće se zaustaviti, ne želi sa mnom snove graditi, pa nestaje s valovima uzburkanog mora, bez zaustavljanja, ostavlja mene tužnu, čeznutljivu tamo ispod starog bora............ |
