ISTO SRANJE, DRUGO PAKOVANJE.. ;)

Allo svima. Danas sam se ustala u 9:35 i pola sata ljenčarila u krevetu jer mi se jednostavno nije dalo izaci iz toplog kreveta. Slušala sam vivu i mastala o jednom, zgodnom dečku. (Prepoznat će se). Danas mi je dan prije podne bio dosadan jer su mi starci visili nad glavom kak moram učiti, ovo-ono: BLA, Bla sam cijelo vreme ponavljala u sebi. Kada sam shvatila da nemam pametnijeg posla ,otišla sam u svoju sobu i primila se posla. Na krevetu sam rješavala zatku iz matematike, i malo učila zemljopis, biologiju i povijest. Da me sad neko nesto pita od onoga sto sam danas učila ,nebi znala odgovor niti na jedno pitanje, a to znaci da bas i nisam dovoljno učila-he-he. Pa sam poslije imala ručak na kojem sam tatu pokušavala nagovarati za onu maramu (Palestinka se zove), da bi nakon uzaludno potrošenih rijeci rekao budemo jos vidli. Ali ja hoću tu maramu, za kojom su svi toliko ludi. Nakon napornog prijepodneva otišla sam malo corkati jer sam užasno bila umorna. Zaspala sam u roku od 3 sekunde. E, a kad sam se probudila trebala sam pitati da li mogu oko pet ici van. Znate to mi je malo teze jer me nekak steze u trbuhu. Nisu bas sve teme o kojima se mozes razgovarati sa tatom. Napokon mi je to pitanje izletilo iz usta van. Ali naravno tata mora postaviti onih 50 pitanja ,kao sto su: "kam ideš? , S kim ideš?, Kad ideš ? U koliko se sati vracas doma??" I to ti je svaki put kad hoću pitati da li mogu ici van. Kao da sam u policijskoj postaji gdje me detektivi ispituju o zločinu koji sam počinila! Došla sam doma oko petnaest minuta do 7. I sada pisem ovaj post jer ne cu bas da mi ostane blog prazan. Ja mislim da bi bilo dosta za danas. Jako sam umorna, da jedva držim oci otvorene. Stalno mi se zaklapaju.


Pusa mom slatkom dečku i mojoj naj frendici. Kiss!