Bilo je pravo zadovoljstvo
Postaklo me je pitanje od eto tako kako je bilo raditi sa mladim fotografima na ovoj Skoli primenjene fotografije koje smo radili da napisem par reci o tome.
Mislim da program fotografije daleko odudara od drugih programa ovde kod nas. Prost je razlog tome sto se ovaj program ne bazira na naucnom, vec kreativnom radu. Verovatno zato vise volim da radim fotografiju nego arheologiju. Ovde iako radimo primenjenu tj. tehnicku (dokumentarnu) fotografiju trazim od ucesnika da malo unesu u tome i odredjenu dozu svojega. Svoju kreativnost, svoju likovnost. Kao da nije mudrost nekakva slikati pauka, stonogu, pecinu, reku... gde ces takvu fotografiju staviti u svoj registar i eventualno je iskoristiti za neku prezentaciju ili rad. Dobro nije, ali ako ta ista slika dobije malo na kreativnosti, likovnosti, ravnotezi, umetnosti, e to je vec nesto drugo. To je slika koja nece cucati samo u regustru vec ce biti nasiroko koriscena.
Kako je sada raditi sa nekim ko je srednjoskolac i ko prvi put uzima aparat u ruke da sa njime veoma ozbiljno slika ne znajuci pri tome da li to njegov aparat moze ili ne. Vratio bih se samo na pre 15 godina kada sm sedeo sa svojim “uciteljima” fotografije i razgovarao o svojim fotografijama gde gresim, sta valja ili ne... Danas posle 15 godina sada ja zajedno sa njima ucim neke nove generacije. Tesko je nije da nije. 10-15 ne fotografa, ne istrazivaca, nego stvarno umetnika. Slusaju oni tu nije sporno, ali ako kazes da nesto ne valja ljute se. Ne daju na svoja dela. Nikakva kritika. Mladi su razumem i ja sam takav bio. Nauci ce se vremenom.
<
Ipak pravo zadovoljstvo je kada vidis sta si uradio. Kada je rezultat vise od onoga sto si ocekivao. Kada vidis da tim funkcionise i kada je doneo rezultat. To je ovde bilo veoma vazno. Sest ljudi radi na jednoj slici. Pa u zemlji Srbiji dvoje ne mogu da rade, a kamo li da spojis sest ljudi da napravi tako zahtevan rezultat.
Ono po cemu mogu da izmerim i odgovorim na pitanje kako je bilo raditi sa njima citirao bih moju dragu prijateljicu sa Skole za dizajn koja je ucestvaovala zajedno sa nama u radu Skole koja mi je rekla da joj je pravo zadovoljstvo da vidi nekoga ko ima puno znanja, a nije profesionalni fotograf, i da sa toliko energije, zara i bez sebicnosti prenosi to isto deci. Ispade sada da se ja hvalim, ali verovali Vi ili ne ja sam jos pod utiskom onoga sto smo uradili.
|
