jedan je dječak ležao na livadi i umro. u sljedećem životu rodio se kao djevojčica. ležala je na livadi i umrla. u sljedećem životu rodila se kao krava. ležala je na livadi i umrla. u sljedećm životu rodila se kao slon. ležao je na livadi i umro. ležao je na livadi i umro. ležao je na livadi i umro. slonovi umiru više puta jer su najbolji.
slon je jednom prišao kravi i umrla je. zbunjen i poletan krenuo je dalje i došao do druge krave. onda je umrla. slon je razmišljao i krenuo dalje. naišao je na kravu i umrla je. nastavio je putovanje.
slon je na putu pio vodu u potoku. bila je hladna i osvježavajuća.
kasnije je slon na putu sreo kravu. krava je umrla, a slon se okrenuo i počeo se vraćati. ponovno je pio vodu u potoku.
skoro je stao na mrtvu kravu, ali se izgubio i našao na krivom i nepoznatom putu gdje je sreo kravu koja je onda umrla.
slon je ponovno razmišljao i nastavio putovanje. na svom putovanju, slon je sreo kravu i ona je umrla. kasnije je sreo još jednu kravu i ona je umrla. slon je nastavio putovanje.
tada je na putu sreo slona. slon je umro, slon je umro, slon je umro, slon je umro, slon je umro, slon je umro i slonovi su umirali u beskraj!
pero.
Adolf Kolačko bio je okorjeli kriminalac. Uživao je činiti kriminal. Jednom prigodom, u namjeri da je opljačka, upao je u raskošnu kuću u bogatoj četvrti u gradu. Bilo je ljeto, te je pouzdano znao da su vlasnici kuće na odmoru. Kao okorjelom kriminalcu (koji je uživao činiti kriminal) nije mu bilo teško u sekundi provaliti u kuću, te je u sekundi i provalio. U kući se u dnevnoj sobi nalazio golem akvarij, prepun svakovrsnih ribica. Odjednom je jedna od njih iskočila iz vode, i to takvom silinom, da je iskočila iz samog akvarija, i pala na skupocjeni tepih. Adolfu je zaigralo oko srca, te stane sa neopisivom radošću promatrati kako se ribica grči i bori za život. No, svakim grčem ribice, grčilo se i Adolfovo srce, te je počeo žaliti ribicu. Najzad ju je podigao i stavio natrag u akvarij. Uzeo je i nešto riblje hrane, te je nasipao u vodu. Ribice su, čini se, bile izgladnjele, jer su u roku od par sekundi sve pojele. Adolf ih je još neko vrijeme promatrao, te kao da je vidio izraz zahvalnosti u njihovim očima. Umalo je zaplakao od misaone uzbuđenosti. U tom trenutku je sam sebi obećao, da će se u svakoj kući u koju provali najprije pobrinuti za kućne ljubimce. Prisvojio je tako mnoge novčanice, naušnice, prstene, televizore, kompjutere, mobitele i dvd-e, jednako kao što je i spasio mnoge kornjače, kuniće, hrčke, zamorce, papige, mačke i pse.
benko
