...ne mogu izdržati...
Ova pjesma je za moju mamu.
Ona je sada u Sarajevu, i tamo studira. Neće je biti još pet dana, a do tada se ja trebam
brinuti oko veša. SRETNO MAMA! Nadam se da ćeš sve položiti iz prve, s ocjenom većom
od osmice. E oš mi donjesti malo bureka?! Pravog sarajevskog?
A ne ne mogu izdržati..
Moram vam ispričati što je jučer bilo ga svaštoga.zanimljivoga!
Eh...
Bio je petak, noramlan dan pomslili bi mnogi.
Postoje svije strane: 1.nije bilo škole...jupi! rekli bi mnogi.
No ipak. Budimo realni! Meni je škola ok, nije mi nedostajla.
2.Cijeli dan sam mislia provesti s Lovrom po gradu-e tu nastaju problemi.
MI tj. ja sam trebala ić do njega oko pol jedan. No pošto sam se prije toga kupala sat i pol
tad još nisam ni stigla kosu osušiti. Nema veze pomislih ima još vremena. Krenut ću oko jedan.
E tada je ispalo da moja sestra ne može ić. Jer su njene frendice već napustile mjesto radnje
tako da joj se nije isplatilo ići, pa se ona morala plakati. Tako da nisam nit mogla ići u jedan kad
je već bilo krajnje vrijeme. Dobro pomislih samo jedan loš petak. Krenut ću u pol dva.
I tako se spremam čekam da mi prođe vrijeme...i kad je još bilo malo vremen do busa, sjetim
se ja da bih mogla obući svoje starke. Tražim ja svoje prve starke (moram se pohvaliti
imam ih 5) i nađem ih. Ispod nekog cvijeta ,polu morkre jer je taj cvijet kapao po
njima. Jebiga pomislih, imam zato druge. Nađem i druge. Pošto sam se žurila, htjela sam
ih samo brzo navući. E pa bolje bi bilo da sam pazila. Uspjela sam strgati ciferšluš na njima
zbog mojeg jakog povlačenja. Heh. Popzidit ću pomislim, sada već ljutito.
Nema veze ,sjetim se da imam još 3 para. E, problem ih je pronaći. Tražim vičem il obrnuto
i svako malo dodam koju psovku. Ljuta sam a sebe i na sve. Bus će mi pobjeći, a Lovro će
se još ljutit. I onako vićuć, moj stari skuži da ja tražim starke i kaže neka ih možda odem
potražiti u podrum. Ok, pomislim ja, ako ih je netko tamo stavio ,ubit ću ga.
Ali imam još bolje priču...moj stari ih je tamo stavio jer ih 'navodno' gore bilo previše
pa ih je moram negde staviti. Baš ti hvala, sad sam baš taman na bus zakasnila.
Naposlijetku me ipak odveo do stanice, ali me ostavio malo ispred jer me tamo Lovro
već čekao. I još sam potrčala, moža stignem, posmilih naivno. Ali naravno da nisam.
I nadala sam se da me Lovro ugledao. Bus je pobjegao,a Lovro je u njemu misleći da
sam i ja unutra. FUCK! Može li bit bolje?...E pa može.
Brzo sam izvadila mobitel i krenula da ga nazovem.
Javio mi se ljupki glasić :'' Molimo vas nadoplatite vas račun.'' Ma u klinac, ja sam Ateist
ja na primam nikakve molive nit zamolbe. ''OK ok smiri se,valjda još tata nije otišao,
on bar ima mobitel'' posmisih ja. Okrenem se u nadi, ali onda me i ona napusti.
Tata je već daleko otišao. Znači sada sam ja tu, Bus je otišao o Lovro u njemu i nema
teorije da ću stić nit di njega nit do Busa. Nemam para na mobu. Tata je ošo, tako
da ne mogu ni do njega. Sunce prži ko ludo, a ja u dugim crnim trapericama crnoj majici od Bodoma i naravno svojom kosom do pola leđa. C' est la vie.
Ma u k , nije
takav ja oću upravljat njime,ali ne mogu sasvim potpuno.
Počela sam trčati, pošto sam ostala bez nekih drugih opcija, prema sljedećoj stanici.
Pogodite tko me je tamo čekao. Dap, Lovro . Joj, tak sam napokon odahnula.
Nije bio nit ljut. I zato ga najviše volim. Od svih ostalih 6 milijardi njega najviše volim. O da!
Valjda je bio vidio ma me nema pa je samo izašao. Ma slatko moje.!
Onda smo se prošetali malo dalje pa dalje, pa još dalje. Do maksimira negdje.
Tamo smo obitavali satima, čak smo se i potpisali.
I također njemmu bi se ispričala zbog onakvog ponšanja. Stvarno sory!
On uvijek zaboravlja ko ga najviše voli, a i ja često imam amnezije.Heh!
On mi do jučer nije htio popusitti u pitanju njegove slatkosti. I napokon je jučer priznao.
Ja sam rekla: 'Joj kak si sladak',a on je,na moju veliku radost, rekao:'Znam!'
Ja znam odavno.Neću više crno mislit Lovro. Voljam te najviše! PUS.!
E još je nešto prekrasno bilo doma!
Bilo je nestalo struje. Pola Dubrave čak i Klaka su bili u mraku.
Možete i tu provjeriti. klik.
A meni je bilo prekrasno. Pošto nisam baš imala što raditi, a jedini izvor svjetlosti je bila
svijeća u kuhinji, uzela ja ljepo svoj el. gitaru i vježbaj.
A baš sam se ljepoga svirala. 'Always with me, always with you' od Satriania.
Vidite li ironije. Neam struje ,a ja sviram električnu gitaru.
Bez pojačalča naravno. A onda me još i Lovro bio nazvao.
A poslje sam izašla na treasu i izvadila ležaljku i mjesečarila po mejsecu.
To je ko sunčanje, samo što je mjesec ,a e sunce i slušala Dream Theatre.
Bilo je oko 10 sati. I puhao je prohladni vjetrić. Bilo je prekrasno.
Cijeli taj dan zapravo. Zato sam ga i odma zapisala. Da ga ne zaboravim.
Nesmijem.!
e pogledajte ovo.:
P.R.O.G.-bend moga profe iz gitare koji je tamo gitarist.
Oni će poslje ovog koncerta na Jarunu u Boogaloo-u održati after party.
Ma dajte samo pogledajte snimke. Predobri su.
Moj profa je ovaj s kratkom kosom i bradicom. Najkul lik!
p.s. e dajte ekipa jel se ko odlučio jer ide na Dream Theatre 7.6.
na Jarun -otok maldosti!?
I za kraj:
Jedna najmanja slika od Lovre.
Znam da će se jako ljutit al kad je tako.Sladak.
najmanja moguća:
Rovlo
i Ja..
...švašta neštoga..
Dream Theater - Pull Me Under
eo ovo je jedan predobra pjesma...
a ima par stihova u njoj..koji su tako..hm...
promišljeno dobro izrečeni...:
''Every day sends future to past
Every breath leaves one less to my last
This world is spinning around me
All life is future to past
Every breath leaves me one less to my last
This world is spinning inside me
The whole world is spinning inside of me
Every day sends future to past
Every step brings me closer to my last''
tako si i ja mislim kad na tjelesnom trčimo..
onih pakelnih (ne bezrazložno) 6 (66) minuta po najvećem suncu.
ali stvarno tada se odjećate..užasno umorno iscrplejno..
jednostavno kao da oćete stat i izvrištati tu svu bol i agoniju 6-minutnog trčanja.
kao da ćete izdahniti svoju dušu...
baš kako se ja sada ovako prehlađena osjećam...
ko da ću dušu ispuhati u maramicu..i da će izaću na usta...
al zasita..dok ste šmrkavi sve vam izlazi na sve strane...
imate par otvora...usta-povraćate,hračkate,kašljate,kišete
nos-pa dovoljno je samo da ga pušete
uši-e tu ništa ne izlazi iako se pitam zašto..
guza-ah..proljevi skoro mokraće i takve stvari.
oči-(skoro otvori) ako išta drugo suze vam..(zamislim da imaš šmrkave oči
i zato svaku puta kad ispušeš uspješno svoj nos budi zahvalan da nemoraš ispuhivati oči...)
nečeg sam se smiješnog sjetila..
moja jedna frendica..no name..ona vam je ovisna (biliv it or not)..kapima za nos.
dap..kad mi je to rekla pod tam satom povijesti ja samo što si nisam ruku strgala..
ja onak...loša ti je šala..a ona..''ma stvarno ne zezam te''
ja si onako mislim..pa kako možeš bit ovisna o tome..a evo u čem je stvar.
te kapi kada dobite smijete ih najviše kapati tj. tako je preporučeno dva tjedna..
a ona kapa već dva mjeseca...ja kažem..pa šta samo prestani..
onaće kao da nije to samo tako lako..jesnotavno joj je nos stalno tako začepljen.
i da joj je lakše s kapima...a ja još uvijek onako crkavam pa kažem:
a šta onda ako si ovisna..nije da češ umrijeti od toga..
a ona mi napieš sada na papirić jel je profa gledao šta se tolko pričamo.
''pa nije to tako smiješno...moj brtatić je išao na operaciju zbog toga..
on je to kapao dvije godine pa su onda morali operirati''
aha..upali se lamipica...ok..teško je sudržati smijeh..'sad but true'..reklo bi se.
inače šta još ima?
ima ima...DREAM THEATER NOVI ALBUM."Systematic Chaos"
.ajme ljudi vi ne znate šta ovo znači....
uostalom oni će tu doć 7.6...na Jarun..yee..
uostalom pogledajte.ovo sve objašnjava.(c/p sa muzika.hr)..:
''koncerti Dream Theatera već godinama prava spektakularna poslastica, jer
sve svoje fanove počaste s različitim i dugim nastupom.''
usotalom moj profa iz gitare svira na afterpartyu..kakve sam sreće..
zato sam i stavila onu pjesmu gore..
moja svijest o ovom bendu nije duga..ali u kratko vrijeme kolko ih znam zauzeli
su visok broj na mojo takoreć ljestvici...bend vam se sastoji od:
-James LaBrie - vokali
-John Petrucci - gitara:jedan od najbolji gitarista današnjice
-Mike Portnoy - bubnjevi:''zvijeri za bubnjevima'
-John Myung - bas gitara
-Jordan Rudess - klavijature
njihova stranica...Dream Theater
enivej...nek mi se javi ko oće ići...?
..ma tužno je sve to...
zamolila bi cijenjeno čitalaštstvo da sačkea da im se pjesam skine prije no
počnu čitati moje stvaralaštvo jer ta pjesam zasita dobra.. :
(htjela sam staviti od Dream Theatera- Octavarium..ali neda mi..)
zaista ne znam zašto..dugo mi je trebalo da se dovučem
dovde napišem novi post..
čak mi je prošo udarni termin..tam s subote na nedelju..
a mi smo vam u subotu imali školu.
ništa strašno...saznali smo da nam profa iz povijesti nije metalac..
pa reko je: ''ma nisam ja metalc slušam neke bendove a nisam metalac''
a znam da sluša nirvanu i zeppeline..ko i ja..kul..a imamm 5 zato..a nije zato..al nema veze..
inače šta je još bilo?
Rovlo (to je moj nadimak za njega) ..moj dečec.. je ošo u Split.
dap..moro je ići na neka jebena vjenčanja..
a meni tako teško bez njega..umirem...
sad već ima mejsec dana da smo zajedno..
zapravo petak 11.5. je bio da smo mjesec dana zajedno..
a on je morao biti u splitu..jebenom splitu..joj..nije da mrzim split..ali..
ma to me sve smeta...11.5. je bio petak...a on je ošo je u četvrtak.
a ja si žile režem...katastrofa.
inače sam u zadnje vrijeme insprirana FINSKOM..
prekrasna zemlja..prekrasni metalci...prekrasni jezik...
..ma joj...samo vas gnjaivm sa sobom..
zapravo imam osjećaj da sve gnjavim..
i rovlu.i vas..i prijatelje..a o obitelji da ne govorim..
idem svima na živce...jebiga..
čak i sebi..
jedino nejdem na živce glasovima u glavi...svojima..
s njima uvijek pričam..
zapravo..štoviše..shvatila sam da postoji dvije ja....
ono ja s frendovima ona ja u obitelji ona ja koju znate..
i ona ja koja koja se nikad ne otkriva..a sumnjam da i oće..
ikada ikome..ma
taman da i znate sve moje tajne..i da mi čitate misli...
nikad me ne možete shvatiti..koliko sam ja drugačija..
npr.kada smo u društvu (kakvo god ono bilo)
ma čak i na odmoru u školi..kada se svi šale..i tako zajebavaju.
ja uvijek šutim promatram i pitam se..nikad nisam ko oni..oni normalni..
nit ne želim biti...
ma u kurac i ja..sam sebična..
a samo dok se sjetim one jadne dječice u africi..
ma sramota me.......nemojte da je i vas kasnije........
ne znam više..što da kažem..pogledajte...
i ja tako plačem..ali ne zbog istih razloga..
neki puta plačem samo zbog njih..
da znaju da ima netko tko plače i za njih.............................
Tales
