moderato_cantabile

Igra

Sve ono što sam ja shvatila ozbiljno, tebi je bila šala. Sve ono čemu sam se ja veselila, tebi je bila igra. Ti…ti si se igrao…Pravila tvoje igre ja nikada nisam naučila. Mislim da nikada i ne ću. Iskreno, mislim da i ne želim. Tvoja je igra prežestoka za mene. Tvoja je igra beskompromisna. Ne znam ni sama zašto nisam odustala. Onda kada je bilo vrijeme za to, onda kada odustajanje ne bi bilo poraz, nego samo pametan potez. Ne znam zašto nisam porušila sve figure na toj ploči i jednostavno otišla. Pravila si objašnjavao, postajala su mi jasnija, ali po tvojim pravilima ja nikada nisam mogla igrati. Ali, zašto sam igru željela nastaviti? Čak i onda kada sam znala da u njoj ja ne mogu dobiti…Da u toj igri ja ne mogu izaći kao dobitnica. Sada sam odlučila zaklopiti ploču, odustati nadomak poraza…
Ili je poraz zapravo već tu? Ne znam...i ne zanima me.
Tko zna, možda bih u konačnici i dobila…nešto…
Iskreno, sad mi se više ne igra…
Igra mi je dosadila…
Igraj se, dragi, sam…