moderato_cantabile

„Svekrvafobija“

Dakle, danas mi je mali bio već od jutra. Maloprije je otišao. Napravio je većinu posla, a sad je na redu mlađi mu brat keramičar na par sati, pa opet on, finalni radovi, i to je to. Volim majstore koji iza sebe sve ostave kao da nisu ništa ni radili. Očistio je sve da je meni samo ostalo malo obrisati pod od prašine i to je to.
No, kako smo sve odlagali privremeno u zajednički hodnik u zgradi, naravno da se sve naprašilo. I ja sam najprije krenula čistiti stan. Logično. Ali, evo nje. Susjeda. Ne ona moja dobra. Nego jedna koja zapravo tu i ne stanuje, nego tek povremeno dolazi. Odmah je došla prigovoriti kako to trebam počistiti. Kao da ja to ne znam! I da je skinem s one stvari, ostavim sve u stanu i krenem prati hodnik. U međuvremenu smo se upoznale. Malo mi je digla živac u startu jer znam ja sve protokole pa ne volim kad mi ih netko nameće.
I ona se lijepo prezentira kao „čistunka“ pa da joj sve to jako smeta.
I stoji na svojim vratima i priča sa mnom dok se ja guzim na hodniku i brišem. I priča mi o svojem sinu (o kojem ja, btw, već sve znam – da je zgodan, pravnik, ima oko 40, neoženjen, izbirljiv, bla bla…a sve mi to ispričala moja dobra susjeda…ali, naravno, pravim se glupa kao da ništa ne znam).
U međuvremenu proučava valjda kako Viledu držim i krpu ispirem i jel' dobro stojim dok pod brišem, jesam li dobar materijal za kuću…ma fuj! Pa kad je ocijenila da valjda jesam, onda kaže: A moram vam reći, zgodna ste mi susjeda! Taman za mojega sina. Morat ću mu drugi put reći da obavezno dođe s nama.
Ja zahvalim na komplimentu i odmah mi se upali crveno „svekrva svjetlo“. Instantno me podsjetila na moju nesuđenu svekrvu i princip: „Za mojeg je sina dobra ona koja je meni dobra!“
I sad si mislim da možda i nije priča onakva kako mi je susjeda rekla da je sin izbirljiv, nego je majka izbirljiva…
E, pa ne hvala! Toga je bilo dosta. Ako će me tko odabrati, onda to mora biti sin, a ne majka! Jer ni moje izbore ne biraju roditelji…i to već jako dugo.