Jedna prosidba, dva upita broj moba, jedan otvoreni poziv na seks i jedno priznavanje zaljubljenosti
Dan je započeo kao i svi ostali ovoga tjedna. Umorno. Neispavano. Mali se zadrži i nakon obavljenog posla, zabavna sam mu i dalje, a ne mogu poreći da i on meni nije zabavan kad ga vidim da se onako paca ne znajući kako, što…sav se smota. Jako simpatično.
Petak, 6.15 sati. Jedva gledam. Nervozna i živčana zbog mnogih stvari. Majstora mi gazda zajebava…već sam pomislila intervenirati i gazdi objasniti potrebe jedne tridestogodišnjakinje (s kusurčićem) za vodom i tuširanjem pogotovo „onih dana u mjesecu“.  Sreća moja da imam divnu susjedu. Mali nikako da stigne tj. da nađe vremena i da krenemo s ozbiljnim poslom. Uvijek je slobodan od 21 nadalje, a to nam je za bušenje prekasno.
Odlazak na posao, a navečer fešta. Maturalka. 
Previše me posla čeka, nervoza raste. Naravno da i na poslu nije sve išlo po planu. Umjesto dva sata provedena tamo, bila sam od 8 do 15. Na frizuru nema šanse da stignem. Sreća moja pa se savršeno isfriziram i sama. Zovem susjedu da dogovorim tuširanje i pranje kose. Nema problema jer je doma. Ajde, barem to da ide po nekom željenom planu.
Obavim sve u školi, a u međuvremenu doživim pad sistema organizma jer od dan prije u 11 sati nisam ništa okusila. Dakle, 27 sati gladi. I razmišljam zbog čega bi me glava boljela, zašto mi se spava tako jako, pa se sjetim da bi možda stvar bila bolja da nešto pojedem.  Ubacim nešto u kljun i odem na tuširanje.
Alergija mi je bila blagonaklona – bez ijedne jedine pikice, točkice i bilo čega.  Da je još i menga bila dobra pa barem jedan dan zakasnila (sad se bar ne bih bojala zašto kasni  ) bilo bi predobro. Ali…
Isfriziram se…bolje nego što me frizerka sredi, našminkam se kao profesionalac, izvučem svoju crnu haljinicu (nisam morala oblačiti svoju rezervnu kombinaciju), navučem samostojeće, obujem štikle, zapalim jednu prije odlaska, pogled u ogledalo, zadovoljni smiješak zbog cjelokupnog dojma i…izlazim.
Ulazim u auto, pojačam muziku i već dobro raspoložena, krećem na maturalku. 
Stižem, a moji svi tamo. Klinci. Pardon, mladi ljudi. Ipak, maturirali su prije jedan dan. Iako to nije prvi put da me vide sređenu (iako možda nikad ovako), ostali su bez daha. Skoro me ne prepoznajući. Dvije mlade mame udijelile su mi sve moguće komplimente – od toga kako sam smršavila (iako se meni baš ne čini tako drastično) do toga kako skoro mogu proći za maturanticu. Pozdravim se s roditeljima koji su dopratili klince, primim sve moguće zahvale za četverogodišnje vodstvo razreda uz želje da, idući koji dođu, budu još i bolji. Mislim da to baš i nije moguće. Možda i jest. Ali, ipak, ovi su i ostat će prvi i najdraži. Sad sam već posve sigurna u to. Obzirom na jedan broj viška dečki u razredu, posložili su se za ulazak u paru, a mene je uveo predsjednik razreda. Spektakularno! Prvu su pjesmu za nas odsvirali i otplesali smo naš ples. Nakon toga, fešta je krenula.
Ovo mi je prva ovakva fešta nakon zakona o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima. I moram priznati, nešto mi se sviđa u tome, a nešto i ne. Doma sam došla nenadimljena, kosa još uvijek miriši, a haljina još miriši na Issey Miyake. Međutim, ono što mi se ne sviđa je to što je dvorana cijelu večer više prazna nego puna jer svi vani stoje i puše.  Mogu samo zamisliti kako je muzikašima kad sviraju u prazno. Užas! 
No, većina zbivanja se i događala vani. Pušači nekako uvijek naprave najbolje dodatne partyje. Pa tako i ovdje.
Od 20 do 4 ujutro pala je jedna prosidba, dva upita za broj moba i izravan poziv na seks.
Ono što je najsmješnije od svega da je svim ponuđačima raspon godina bio od 19 do 27.
Pa, čak, i ovaj najstariji je premlad. Iako, grijeh bi bio kad bih rekla da baš njega jedinog nisam odmah primijetila čim je ušao u salu. Došao je s liječnikom koji predaje kod nas. Unatoč svojoj mladosti, mali je asistent na faksu, izgleda mrak. Crni, visok, plave oči…sve smo se kolegice složile da je mrak.  Mojoj najmlađoj kolegici-frendici nije baš bilo pravo što se na mene zalijepio. Zašto? Mala mi se na neki način, iz meni nepoznatih razloga, divi kao kakvoj boginji. Ona bi htjela bit poput mene – u ponašanju, otvorenosti, zezanciji, ozbiljnosti (kad treba) i slično. I u tom pokušaju imitiranja, ili čega već, ispada pomalo smiješna. Ipak, šijem je za dobrih 7 godina. A tu razliku, u svemu, treba znati pratiti i steći. U protivnom, izgleda smiješno.
Ali, ima i još nešto. Ona zaista želi sve što je „moje“. Već se to puno ranije pokazalo da je točno, ali večeras sam samo potvrdila. S jedne mi strane imponira, s druge…nisam baš sigurna.
Dakle, večer ispunjena plesom, smijehom i zabavom, a što se mojih ponuda tiče:
19 godina – izjava zaljubljenosti. Moram li reći da je to malečki iz mog razreda? Jedan od glavnih „zavodnika“ u školi. Najprije me pitao: „Sad kad sam ja maturiral i to, mi sad više nemamo nikakve veze, je tak?“ Na moj potvrdni odgovor, eto njega opet: „A morem ja sad vama govoriti TI?“ Ja ga pogledam preko naočala i mahnem glavom. Pomalo razočarano kaže: „A da, znal sam. A teško bi se i naviknul na to…a 'ko zna…možda…“ I nakon par sekundi šutnje kaže: „A sad, kaj god vam velim, vi mi niš ne morete?“ Kažem ja da ne mogu, da što bih mu uopće napravila. I kaže on da će do kraja večeri počekati pa da će mi onda nešto reći. I zaista jest. Najprije je rekao da se bez njegove puse „ne bumo razišli“, a onda kad je odlazio (dok ga je prijevoz čekao i lagano već pizdio) nikako se nije mogao odvojiti. I onda je „došao trenutak istine“. „Ja bum vam nekaj šapnul, al nemojte se smet.“ I obećam ja da ne ću. „Vi ste meni super. Ja vas obožavam. Divni ste. Kad vam je bil rođendan, čekal sam već s napisanom porukom da vam je u pol noći pošaljem da vam ja prvi čestitam.“ I ja bacim to na onu spiku kako sam takva kao razrednica. Ali on mene brzo prekine: „Ne, niste me baš skužili. Ja sam zaljubljen u vas.“ I otisne mi pusu na lice da se nisam ni snašla. Ostala sam sleđena. A on je otrčao do svog prijevoza.
20 godina – pokušaj dobivanja broja moba i „prosidba“.
26 godina, još nedovršeni pravnik – upit za broj moba
27 godina, asistent na faksu – upit za broj moba (zapravo jedina situacija gdje sam ostala nepokolebljiva i da mi je možda i pomalo žao sad, ali….)
27 godina, gitarist iz banda, oženjen – poziv na seks
Dakle, niti jedna ponuda prihvaćena, niti jedan broj udijeljen. Razlozi višestruki, od kojih se neki mogu vidjeti iz kratkih opisa pored godina.
A onda, odlazak u 4 ujutro…vožnja autom do doma…sama…i u glavi bezbroj pitanja, a glavno je bilo: "Što je to u zraku ili vodi, kad zadnjih 10 dana sve što „skače“ na mene je nešto zeleno???"  Ajde, i sama sebi priznajem mladoliki izgled, pa s te strane mi je razumljivo, ali zar se i svojom spikom i razmišljanjima uklapam u te generacije? A ponekad mi se čini kako sam prilično stara.
Iako, konačan zbroj svega dovodi me do zaključka kako očito još itekako mogu zaplijeniti pažnju onako kako sam, vrlo nedavno, mislila da sam izgubila taj touch.  
|
online
