Spas je negde iza duge....
Propinjem se, uplasena poput srne izgubljene u sumi, okriljene mrakom krosnje olistale, propinjem se da vrhovima prstiju dodirnem krov neba.
Srce puno strepnje, pokusava da zakljuca vrata sto Svevisnjem vode. Ne zelim uci tamo, necu iz ovog stanista gde gugutke i senice svojom pesmom ispunjavaju moj dan, gde shum vode hrani moju dusu, gde magle i sumorna jutra, bistri ljubav meni dragih ljudi.
Samo glasovi tihi...Glas majke, oca, kceri, mog voljenog,dragih ljudi...glasovi me drze u sadasnjosti.
Iz daleka dopiru, sapucu mi reci nade, brane me i ne daju krovu nada mnom da se otvori.
Puna straha i neizvesnosti, milujem vas mislima, ljubim vas recima, tesim vas osmehom svojim...jos uvek se umem smejati! Kako da trazim ruku spasenja od vas?
Kako da vam kazem, a da vas ne povredim, da vas ne zaboli?
Kako da izgovorim, znajuci da u vama nema moci, sem ljubavi beskonacne, koja bi zaustavila ovaj protok vremena?
Kako da vam izustim koliko vas volim i zelim snazno, a da ne izazovem vasu suzu?
Svoje sam suze skrila u uglove duse, tamo gde bol caruje i vlada...Prepoznacete te suze u kisama proletnjim, kada vode nasih reka nabujaju.
U predvecerja neka, prepoznacete moj osmeh, blagi povetarac kojim cu vas zagrliti...kao sto ste vi mene grlili citavog zivota...
Ostace tragovi olovke moje, ispisane strane da citate, da prepoznate koliko sam vas VOLELA I VOLIM.
Ostace ispijena soljica, pribor za pecanje, slike srecnih dana, jedan jorgovan, cvrkut ptica, cvece na prozoru, ostace moja vecna ljubav za vas....za NJEGA koji mi zivot ucini najlepsim putem kroz vreme...
Bebo voli te tvoja Beba
ZAUVEK....ma sta to znacilo....ODUVEK, to je sigurno...
|
