|
kažeš želiš da ti napišem pismo i da ti kažem što se događa.
pa eto. dugo smo se družile i ti znaš da sam uživala s tobom i ti si uživala sa mnom. uvijek smo znale da jedna bez druge ne funkcioniramo najbolje ali eto.. dogodilo se što se dogodilo.
znala si da sam ja jaka i da me se ne možeš tako lako riješizi.. ali tako si me lagano ubijala i ubijala. kao da si na jedno kratko vrijeme pomislila da ti jednostavno više- ne trebam. možda ti se učinilo da vidiš mene u drugim stvarima. ali ne draga. to nisam bila ja. to su bile sjene u kojima je još ostalo moga traga. i ne znam. ne mogu ti pisati. ostala sam nekako popišana poslije svega što se dogodilo. pomalo mi se učinilo da me iskorištavaš, da me trebaš samo određene dane određenih tjedana. možda to nije bilo tako, ali ja sam tako osjećala. ne mogu ti pisati. oprosti.
tvoja sigurnost.
rekla si mi da ti se javim pismom, da nemaš hrabrosti da me pogledaš u oči. ha. ironično. ti nemaš hrabrosti za mene. znam da si mislila da ja živim praktično u tebi i da me nitko ne može istjerati. i ja sam tako mislila ako ćemo iskreno. ne znam kako smo prestale razgovarati, valjda ti nisam trebala ovo ljeto. od onoga dana kad si podigla glavu u nebo kao da sam nestala. kao da si i ti nestala. možda si mislila da sam ja ondje uvijek kad ti trebam. ne znam. jednostavno ne mogu proći kroz tvoja vrata. kao da se zabijem u zid onda kad krenem prema tebi. kao da nas netko neprestano razdvaja. kao da nas NEŠTO neprestano razdvaja. kažu, bitno je se samo usudit za sve u zivotu. ja sam se usuđivala stajati ispred tebe onda kad ti nisi mogla odgovarati za sebe. bila sam ti kao štit kad su te gađali petardama. bila sam ti kao kišobran kad su te polijevali vodom. bila sam ti kao bilježnica kad su te živcirali. sad ne mogu proći kroz tvoja vrata.i ne smijem ti više pisati.
oprosti.
tvoja hrabrost.
poslala si mi poruku da ti se javim preko pisma. ne znam što da ti kažem. dugo sam se gubila u tvojoj prisutnosti i sad ne znam više jesam li dobro došla ili ne. zaboravljaš nekad kako si me jako pridobila i koliko dugo ti je trebalo da me ponovno vratiš kad bi me gubila. ja sam mislila da si pametnija. ja sam mislila da si svjesnija. bez mene ni ti više nisi ti. gledam te kako se gubiš iz dana u dan, ali neću. ne želim ti nakon svega opet doći. puno si me puta razočarala i puno si me puta tako hladno prokleto otjerala. puno si puta bila kučka i ti to znaš. mislim da ja ne idem s tobom i da ti ne ideš sa mnom. ti si jednostavno kao drugačija kad sam ja tu. gledam te kad me nema kako se predano posvećuješ slovima i olovci. tu ja ne pripadam. ali eto, kažeš da me trebaš. ma vraga me trebaš. uvijek iste stvari ponavljaš. nisam spremna još da ti se vratim. i ne traži me da ti pišem, molim te.
oprosti.
tvoja snaga.
*ostaj mi zdravo. točka. pozdrav. tvoja vjera.*
|
