ogledalo duše

¨¨ej... jesmo ja i ti ok?
¨jesmo, zašto?
¨¨ ništa, zamislila sam se nešto pa sam skužila da nismo odavno pričale.
¨nemam vremena, znaš da bi ja brbljala. pa zar ti nije dosta ono navečer malo?
¨jeste, bude fino dok ne počneš plakat jer te strah mraka.
¨¨a dobro sad.
¨zašto nemaš inspiracije?
¨¨ti nemaš inspiracije, ti si unutarnji dio. ja samo to sprovodim u slova.
¨zašto nemam inspiracije?
¨¨kiša nije, nju sad ne možeš krivit. sunce je, krivi njega, na to si bar navikla :P
¨na sunce*
¨¨da nekoga kriviš, glupačo.
¨ne govori mi da sam glupača. ja sam duša, slijedi da nemam mozga, nisam glupa. nja nja nja nja.
¨¨haj dobro. ej.... jel tebi postaje dosadno ovo slušati?
¨da..
¨¨nekad smo vodile puno zanimljivije razgovore.
¨da.
¨¨što bi to trebalo značiti? postajemo dosadne? OMG, POSTAJEMO DOSADNE.
¨de, ne deri se. ne postajemo dosadne muto, nego si umorna, i izmorena psihički i fizički pa nemaš inspiracije.
¨¨a joooj... a prije bi se ja dobro izvukla kad ne bih imala inspiracije......
¨misliš, mi bi se izvukle?
¨¨da, mi bi se izvukle, a sad ne možemo.
¨ko kaže? i ovo je post...