Različito … a isto
Prije jedno mjesec dana mi se već javljala misao da neke stvari stavim na papir. Upečatljivo mi je bilo , kao podcrtano nekim nevidljivim flomasterom, događanje oko odlaska jednog našeg štićenika iz Doma . Mateo je dugo bio kod nas - preko sedam godina. Bio je sa najduljim stažem kod nas , bio je ' najstariji '. A onda se počeo spremati i odlaziti …Danima se spremao …A na dan kad je odlazio, satima je odlazio ..Nikako da ode …Kao da mu se i nije odlazilo . Gledao sam ga taj dan kako se oprašta svakom svojom gestom , gledao sam ga kako lagano odlazi u razne prostorije , druži se sa svakim ; igra se svega još … Gledao sam ga i par puta se s njim pozdravljao ; Gledao sam ga i kad je odlazio na ulicu ; gledao sam ga i na ulici kad nije niti znao da ga gledam ; gledao sam ga u daljini kad je zalazio za ugao ; gledao sam kako odlazi Mateo.
A onda je i teta o'šla. Moja zadnja baka je nenadano umrla . Veče' prije je još sjedila s nama. Ma ne samo sjedila , nego nas i služila , stavljala slatkiše na stol, pričala… a ujutro nam javili da je pred zoru o'šla. Nenadano …Ako može biti nenadano u devedesetoj …Najstarija je u našoj familiji i zadnja od tri sestre… S njom je završio jedan period . To je kraj nečega starog što smo znali i početak nečeg novog što tek treba vidjeti što će biti .
Tako je bilo s Mateom u poslovnom životu , tako je s tetom u privatnom - obiteljskom .
A onda još jučer Gotovina i Markač ! Simboli javnog ! Simboli rata i poraća. Mnoga mišljenja su upravo to izrekla ; tek je sad gotov rat !
Gotov je jedan period vremena , dobro nam poznat . Sad idem i idemo u nešto novo …
|
