it's nothing important
božić
Božić...ne bi li taj dan trebao biti obiteljski idiličan,nekako savršen?Ne vjerujem u boga,pa s time valjda ni u božić,ali volim kako stan izgleda,volim kititi bor i najviše od svega volim...kolače:D
Ziher ste misli da ću reć darove.Iako ni to nije loše,samo što baš i ne dobivam velike darove,jer se nema love.Ne pada mi to teško,jer ionako mislim da je božić jaaako iskomercijaliziran i to mi totalno kvari doživljaj.
Osim kolača i kićenja bora,božić mi je najgore vrijeme u godini.Dobro..ne baš najgore,ipak nema škole:)....ali,svake godine na badnjak moja mama je totalno nadrkana,a ni na božić nije ništa bolja.Ja to znam i zato jako pazim što govorim i kako se ponašam(to paženje mi baš i nejde pa sam je ovaj badnjak izbjegavala,tj.bila sam skoro cijeli dan u sobi)...no moj buraz još to nije naučio pa je dobio velke batine,ja sam navila mjuzu do daske da ne čujem kako mali vrišti.Dobio je batina i na božić ujutro čim se stara vratila s mise,baš su me probudili što mi baš nije dobro sjelo...išla sam spavat oko 5(prokleti internet:D).
Navečer smo išli kod bake,i srala mi je zbog ocjena,a starci su joj se pridružili...ja sam popizdila i prvi put sam psovala pred bakom.najviše mi ide na živce to što me uspoređuju s ljudima koji su išli samnom u osnovnu.Oni su svi prošli s 4.Kak je njih sram opće pričat o meni ,oni se jadni nemaju s čim pohvaliti(osim s 4 zaključene jedinice i opomenom).Ali jebote ,da ja idem u osmu prolazila bi im s 6.0!!ili u privatnu ekonomsku(mislim...privatna)...
I tako...dok se svi odmaraju i zabavljaju preko božićnih praznika,ja sam u kazni...držim si fige da me pusti na novu.Zapravo to i nema smisla zato kaj nemam kam ic na novu.
baš sam jadna...pljunula bi sama sebi u facu da mogu.ček malo pa mogu.
ma uglavnom...sretan vam božić ak ga slavite
ak ne ...sretan vam ..dan.eto.
DAN.......AHA.
danas je bio kraaasan dan.ma bas prekrasan.nema šta.pa započetak,spavala sam neka 4 sata...čak.Odgovarala sam likovni i glazbeni za pozitivnu(nemojte se smijat):(......škola mi završila u 13 ali neeeee,di bi ja isla doma,idem kupovat poklone za božić.Obavila sam to za sat vremena.Ali jos uvijek ne mogu doma.Zašto?Zato jer sam dobila opomenu razrednika i morala sam doc na kakti "saslušanje".Mislim taj poziv zvuci ko da te pozivaju na jebeni sud,fakat bolesno.I uglavnom čekala sam još dva sata jer mi se nije isplatilo ic doma.A zbog čega!!!Da bi se potpisala i napisala komentar(glasio je :"neam komentara").I dosla sam doma u pol sedam sva promrzla i kruljilo mi je u želucu.I onda mi je stari srao...da ,bas mi je to trebalo.Provela sam gotovo cijeli dan u jebenom gradu(od 7 do 19),i totalno sam strgana i onda mi on sere.Nisam mogla bit u istoj prostoriji s njim pa sam otisla u svoju sobu...bez klope.I onda dosla frendica da joj vratim neke cedeje i usput si je pokupila nekih 7-8 mojih.nice....Sva sreća,mama još ne zna da imam 4 zaključene sulje...inače bi bila tarapana.=O
laka vam noć...laka mi noć...
***
Duge crne sjene
na bijelom se snijegu ocrtavaju.
Zimska hladna je noć,
i dok dobri duhovi spavaju
samo snopovi anđeoske svjetlosti
s uličnih stupova osvjetljavaju:
cestu smrti,pokolja,
tamnu slijepu ulicu punu truleži.
Bijelo,crveno,crno...
U crnoj noći,na bijelom snijegu,
ljeskaju se crvene,ljepljive,masne lokve krvi.
Svoju vječnu nesreću,tugu,
sablasna utvara utapa u njima.
Drobeći kosti,pijući krv...bogu.
Anonimus
Ovu pjesmu mora da je napisao netko tko se jako razočarao u bogu.Shvaćam ga(ili ju).Ja ne vjerujem u boga iako potječem iz katoličke obitelji.i to ne iz onakve kada se ide na misu za božić i uskrs,i samo po tome se može reći da je katolička.Moji roditelji,bake i djedovi su čvrsti katolici i ja sam utakvome duhu odgajana.Morala sam se moliti svako jutro i večer,išla sam s bakom na krunice.Ali sve to je bilo dok ja zapravo nisam ni shvaćala pravo tko je to bog.Bila sam klinka.Sada shvaćam i ne prihvaćam ga.Ali ne mogu to reći,ne smijem.Kladim se da bi me starci poslali psihijatru.Baka bi dobila infarkt.Kad napunim 18 onda ću reći,otvorit ću se,jer onda ću biti dovoljno stara da sama odlučujem.Sada mi to ne dopuštaju.Nemam nikakve slobde da se izrazim,mama kaže da moram po njenim uvjerenjima dok god sam pod njenim krovom.Ali,mogu li ja čekati toliko?Već pucam po šavovima,želim VRIŠTATI.........!
mržnja?
Što raditi kad mrzite nekoga?Ja neznam...Sama sebe pokušavam uvjeriti da ju ne mrzim,ne stvarno...ali ne ide mi baš.Svaki put kada napokon pomislim:"Ma nije ona baš tako loša!"...ona napravi nešto što me OPET uvjeri u suprotno.Znam da se riječ MRZITI danas svakodnevno upotrebljava,zapravo je samo izraz kao kad kažete "ubit ću te!"(npr. frend ti ne šapne nešt pod testom i ti gan onda kao mrziš)....Ali ja mislim ozbiljno,i upravo to me muči.
20.12.2005. u 21:04 | 1 Komentara | Print | # | ^neznam...
Evo..doslo mi da otvorim blog.Tek tako,bezveze.Jedna cura mi je rekla da ljudi moraju međusobno pričati jer ako sve drže u sebi,psihički eksplodiraju...i eto...Ja nisam komunikativna osoba,nitko me stvarno ne poznaje,a i nisam sigurna dali želim da me upoznaju....a ne želim eksplodirati.Tako da ću pokušati ovdje neke stvari reći...vi me ne možete vidjeti ni čuti...vi me ne poznajete niti ćete me ikad upoznati...vi nemate razloga lagati mi,vi me nemožete povrijediti...
11.12.2005. u 00:36 | 1 Komentara | Print | # | ^
