Silly day, silly me, silly people, silly world

opet sam se zaaaaje. malo. možda jesam zapravo i više al vidjet ćemo :D
smiješno je kako su riječi išle iz mojih usta a nisam o njima inače razmišljala. i sad ni sama ne znam zašto sam neke stvari izgovorila, jer da nisam, drugačije bi bilo. al neka, neću se žaliti. očito mi je to bilo u glavi i trebalo mi je to.
valjda :D
to je jedan onaj dio mene koja drami, i dio njega koji "nije po šabloni"
e da. on me voli na svoj način.
to je tako slatko i čudno istovremeno hah :D

a inače, baš sam čudno. dobro ali nekako mi nešto fali. i sad je došlo to lijepo vrijeme i ja sam shvatila da nije bilo do toga.
nadala sam se da ću se sad probuditi, živnuti, i jesam, al opet ne onako kako sam znala biti prije.
počinjem razmišljati da se možda radi o stvarno nekoj fizičkoj bolesti koja me čini stalno umornom.. ne znam.
učim i radim i u pokretu sam ali kako bi m. rekao : ne skakućem dok hodam, a radila sam to prije.
a sad tko ili što je razlog toga, to moram sama shvatiti...



i shvatila sam da sam si dovoljna ja sama. sviđa mi se to. prije mi je to bilo ne moguće zamisliti..da sam negdje sama. da uživam biti sama. e pa. sad je to ono što jedva čekam. ljudi su često naporni. ne samo naporni, nego jednostavno..previše. baš su previše.

sad je dobro i tako će ostati jer se trudim i jer ja to mogu :)

(dada, opet je nadobudni tekst na kraju)

xooxo

Oznake: ljubav, nedostajanje, šablone, tuga, smijeh, sreća, zbunjenost