Moj svet, moja muzika.....
četvrtak, 21.09.2006.
Nightmares... manje- više
Imam jedan san, koji se ponavlja s vremena na vreme, srećom, ne isuviše često.
Sanjam da sam na moru, da ronim, zapravo kao da pravim kolut
u vodi.
Shvatam da sam pod vodom, a da nisam ni udahnula vazduh.
Panično pokušavam da isplivam, a onda gubim orjentaciju:
umesto ka površini, plivam ka dnu.
Kada dodirnem dno, jako se nogama odgurnem i brzo izronim.
U tom trenutku se probudim i shvatim da zaista nemam vazduha.
Udahnem punim plućima.
I inače imam prekide disanja dok spavam. Samo se probudim bez vazduha.
Srećom, imam lak san.
U suprotnom bi se verovatno pretvorio u večni.
Ovo sa gubljenjem orjentacije u vodi mi se zaista desilo pre par godina na moru.
Od tada imam ovakve noćne more.
Mada, oni koji tumače snove, ovde bi mogli da pronađu gomilu simbolike
/ kao: "Sestro, sad ću ti ja kažem: dotakla si dno života, al' ćeš da se izvučeš.
Nema da brineš!" /
Užasni su mi oni snovi u kojima me kao neko juri, a meni su pokreti strašno usporeni,
kao da se krećem kroz vodu.
I još jedan trip san: lift u mojoj zgradi.... ulazim, pritiskam dugme za (moj) četvrti sprat
(zgrada inače ima toliko spratova), lift stiže do četvrtog, ne zaustavlja se, nego nastavlja
na peti, šesti....
To mi je pravi horor!
I imam foru da ponekad spavam uz upaljenu lampu.
Tako se ne plašim :)
