četvrtak, 15.12.2005.
Miri dobro aka Dobro miri
 Prije par godina nasa mlada, ali vec i tada zajebana drzava, pokrenula je akciju Vrati oruzje u MUPIdeja je bila utopija ali neki kurac ipak moraju raditi u tom saboru pa eto. Prvi kamen na kome je ta ideja zapela nalazio se u Bajtlovom dvoristu. Prvo mala digresija: Pamtim dan kada je palo Nabrđe (skladiste oruzja JNA u okolici Slavonskig Broda) i kada su nemocne starice nosile naramak pusaka kuci. Jedna mi je, kad sam je pitao koji ce joj kua toliko pusaka, rekla da joj trebaju kolići za paradajiz a ovi zeljezni ce duze trajat a i njenom sinu (ljencini,grom ga ne ubio) mrsko ic u sumu da joj donese finih drvenih... No da, prica pocinje u trenutku kada Bajtla njegova rodena mater cinka da u kuci ima vise pusaka nego metaka i da bi bio red da policija nesto napravi. Moja ekipa i ja smo kupili pivuse i naslonili se na Bajtlovu ogradu da gledamo kako trust mozgova pokusava pronaci skloniste i kako Bajtl strelja pogledom svoju staru. Nakon sto ni nakon dva sata nisu moglu pronaci oruzje u kuci, policajci su donjeli detektor metala i poceli pretrazivati dvoriste. Oko orasa i bunara, iza tarabe, kod vrtnih patuljaka i na kraju ispod psece kucice, kad tamo BINGO!!! Detektor metala je zapistio a nama se sledila krv u zilama. Ispod kucice Bajtlovog psa, na nekih metar dubine, nalazila se prava Alibabina pecina. Pet tandjara (puske iz partizanskih filmova),10 rucnih bombi (model kragujevka) i sanduk municije. Nakon trijumfalnog tapsanja po plecima i manje-vise prijateljskog cuskanja po kapama, policajci se se slavodobitno okrenuli prema Bajtlu. A, nemas oruzja!? A, sta je ovo majstore!? Bajtl, hladan kao sladoled, u maniri naboljih holivudskih replika, odgovara: Otkud ja znam sto je sve cuko navuko! |
