.:|-:÷|÷:-|:.

Koliko prostranstava se može smestiti u tvoje oči? Belilo severa, tirkizne obale juga, neba kontinentalne Evrope. A meni je tesno. Prevelika sam za svoju kožu, mada o biegu i ne razmišljam. Pretvoriću se u sivu tačkicu, neku najmanju koju ne možeš da pronađeš u ogledalu.
Reci mi, koliko iznošenih, starih želja i tuđih dragih pogleda staje u ta dva plava dugmeta? Sitne tuge, žvaćemo ih jutrima uz kafu. Prevazilazimo ih svakog puta kada delimo sa nekim vrhove svojih prstiju...
Od kog komada beskonačnog vremena da napravim fotografiju koja će postati sadašnjost na tvom zidu? Istopljeni otisak detinjstva... trenutak preteškog mira u tuđem snegu. Ugrabila bih izlizane snove, iscedila ih u svoju omiljenu šolju i zalila njima suve zalogaje tog spokoja.
I u snu odlaziš, otvaraš prozor.