OBJAVLJENO: 16.10.2014.
U nastavku novi tekst koji je došao na e-mail CKD-a. Kažu da za svaki problem postoji rješenje. Ja se slažem sa ovom tvrdnjom. Mislim da ne postoji postupak ili riječ koju ne možemo ispraviti (osim, možda ubistva, ali to je već sasvim neka druga priča). Kada sam krenula u srednju školu koja je bila moj prvi izbor, mislim da nije bilo srećnije osobe od mene. Mislila sam da je to još jedna stepenica na putu ostvarenja mojih snova. Oduvijek sam maštala da postanem doktor i upisom u gimnaziju sam mislila da ću dobiti odgovarajuće predznanje koje će mi pomoći da se što lakše uhvatim u koštac sa obavezama na medicinskom fakultetu. Nisam mogla ni sanjati da ću postati meta nekoliko djevojaka zato što su saznale da mi se dopada jedan kolega iz razreda tj. da se ja dopadam njemu. Zvaću ih Milica, Dušica i Vesna, premda to nisu njihova imena. Čak sam mislila da su ok, sve dok nisu saznale da se dopadam Draganu, a i on meni. Dragan je bio dobar kolega, koji je uvijek pomagao drugima, koji je vikendom stalno negdje volontirao, koji je volio i mačke i pse i djecu i stare i čini mi se, sve ljude ovog svijeta. I ja sam se zaljubila. Dobro, ne mogu lagati. Dragan je i lijepo izgledao, i kada bi vas pogledao svojim plavim očima, imali biste osjećaj da ste jedina na svijetu i da gleda samo u vas. Tako se ponašao prema svima, ali mi se činilo da je prema meni posebno fin. U isto vrijeme Vesna je počela pokazivati otvoreno da joj se dopada. Koristila je svaku priliku da bude blizu njega, da ga nešto pipka, i svima u razredu je bilo više nego jasno da bi Vesna učinila sve samo da postane njegova djevojka. Zbog tog ponašanja ja sam se povukla jer niko nije znao da se i meni dopada, a i bilo mi je glupo da se borim sa nekim i kvarim odnos zbog možda prolaznog osjećaja. Međutim, uskoro je postalo vidljivo da se Draganu ne sviđa Vesna i da on ima neku drugu na umu. Uglavnom, jedan dan je Vesna ponovo pokušavala osvojiti Dragana kada je Dragan zamolio da ga ostavi na miru jer mu se sviđa neko drugi. Vesna nije htjela odustati od pitanja ko je ta sretnica. Mada je to izgovorila osmjehujući se, ja sam vidjela u njenim očima da se toj osobi ne piše dobro. I, uglavnom, nakon bezbroj izgovorenih „Ko je ta sretnica?“ Draganu je pukao film (to je bio prvi put da sam ga vidjela ljutog), i izgovorio je moje ime! Ja nisam mogla da vjerujem svojim ušima. Premda sam bila sretna, istovremeno sam se naježila jer me Vesna pogledala čudnim, praznim pogledom. U tom momentu je rekla samo: „Ajde neka vam je sa srećom!“ i sjela na svoje mjesto. Uglavom, nakon te izjave Dragan je razgovarao sa mnom i mi smo i oficijelno postali momak i djevojka. Ono što nikako nisam mogla znati jeste da ću postati predmetom najstrašnijeg šikaniranja koje nikako nije bilo opipljivo i nisam se mogla nikome požaliti, jer nisam imala dokaz da mi Milica, Dušica i Vesna rade najgore stvari. Počelo je sa išaranim sveskama i knjnigama na kojima su pisale najstrašnije uvrede. No, potrudile su se da izmijene rukopis kako ih niko ne bi mogao povezati sa tim strašnim postupkom. Zlostavljanje je nastavljeno i mjesec dana nakon što smo Dragan i ja postali par. Jedan dan poderana školska torba, drugi dan nestanak novca iz jakne, treći dan razbijeno jaje u torbi, četvrti dan slomljene olovke i tako unedogled. Nisam nikome govorila, nadajući se da će prestati, ali kada nije prestalo ni nakon mjesec dana, rekla sam Draganu. On je razgovarao sa Milicom, Dušicom i Vesnom, ali su tvrdile da nemaju pojma o čemu se radi. Naravno. Međutim jedan dan smo Dragan i ja, dok je bilo vrijeme velikog odmora, ušli u razred i zatekli Vesnu kako mi cijepa knjige. Ona nas je pogledala očima u kojima sam vidjela tugu i očaj. Dragan je počeo da galami da nije normalna i da će je prijaviti direktoru. Ja sam ćutala. Ćutala je i Vesna, a onda je počela da plače. Molila je i preklinjala da je ne prijavimo direktoru jer će je tata istući jer ne može da diše jer je strašno kontroliše... Dragan nije htio ni čuti da odustane od prijave, ali sam ga ja zamolila da malo sačekamo. Kako je uskoro trebao biti kraj velikog odmora, rekla sam Vesni da obriše suze i da nakon nastave idemo na kafu. I otišle smo na kafu. Ljudi moji... Ja nisam mogla da vjerujem svojim ušima. Vesna mi je rekla da je roditelji strašno kontrolišu, i da je sa mnom mogla otići na kafu jer ih je nazvala i objasnila da ćemo biti u školi i raditi neki školski projekat. Nije mi bilo jasno zašto laže, ali se Vesna otvorila i povjerila. Tata je viši inspektor u policiji i apsolutno je opsjednut kontrolom. Mama radi kao profesorica na fakultetu i stalno provjerava koliko i kako uči, ali čak i kada sve nauči nije joj dozvoljeno da izađe i da se duži jer se roditelji boje lošeg uticaja. A Vesna je rekla da čezne za pravim prijateljstvom. Rekla mi je da Milici i Dušici nije nikada rekla koliko su joj strogi roditelji, nego je uvijek kada je trebalo izaći izmišljala zašto ne može izaći. Bilo je stid priznati da je slaba i da nema nimalo kontrole nad svojim životom. A ja sam je pitala zašto je bila onako agresivna prema meni. Rekla mi je otprilike sljedeće: „Kada me Dragan odbio, apsolutno sam pukla! Mislila sam da će mi ljibav pomoći da pobijedim roditelje. Mislila sam da je Dragan moj princ na bijelom konju koji će me spasiti i odvesti što dalje odavde. Maštam da pobjegnem. Čak sam htjela i da se ubijem jer pritisak više ne mogu da podnesem. Znam da si ti najmanje kriva, ali ja sam stalno ljuta. Stalno mi nešto smeta, a ustvari mi najviše smeta to što nemam slobodu kao ti. Vidjela sam kako ti je jednostavno biti odličan đak i izlaziti, a ja to nisam imala. Još kad si dobila Dragana, mislila sam da si derište koje dobije sve što poželi, a ne zaslužuje. Molim te izvini. Neće se ponoviti. Nikada! I sve ću ti knjige kupiti. Ah, da, i samo da znaš Milica i Dušica ti jesu išarale knjige jer sam ih ja nagovorila, ali za ostalo nisu krive. Molim te nemoj da se ljutiš na njih. I molim te da mi oprostiš.“ Ja sam joj rekla da su knjige najmanji problem, ali da mora razgovarati sa roditeljima i potražiti pomoć. Rekla je da će pokušati ali da ne zna hoće li biti dovoljno hrabra. Na kraju razgovora sam pomoslila da bi ovaj razgovor mogao biti početak iskrenog prijateljstva. Dan nakon razgovora vidjela sam Vesnu da ide kod pedagoga. Samo mi je u prolazu rekla: „Odoh pokušati da budem hrabra!“ I bila je, ali o tome nekom drugom prilikom. Snježana
Oznake: nasilje, prijateljstvo, Problem
|
