OBJAVLJENO: 14.11.2014.
Prije dva mjeseca na malom odmoru u školi prišle su mi dvije tri drugarice u wc-u i rekla da znaju ko sam i šta sam. Nisam ih najbolje razumjela i pitala sam o čemu govore. Nina, jedna od njih, mi je smijući mi se u lice rekla da zna ko sam ja. Opet je nisam shvatila i rekla sam joj da znam i ja ko sam. Ali izgleda da ja nisam znala ko sam. Nina mi je rekla da ja nisam Denisa nego neko sasvim drugi i da moji roditelji nisu moji roditelji i brzo istrčala iz wc-a. Mislila sam da je poludjela. Sutra dan opet isto ali na veliko odmoru. Opet nije bila sama. I tako nekoliko dana da bi konačno rekla: „glupačo ti si usvojeno dijete“. Mislila sam da ću umrijeti kada sam to čula. Otišla sam plačući kući. Kada je mama, koja je doktorica, došla s posla kući vidjela je da su mi oči natečene od suza. Mislila je da sam dobila keca u školi. Ja sam je pitala ko sam ja. Ona je problijedila. Rekla mi je da sam njeno dijete. Nisam znala da li da joj vjerujem. Sve sam joj ispričala. Ona je malo šutila, a onda rekla da je mislila da nije vrijeme da pričamo o tome nego kada još malo porastem. Ja sam inače deveti razred. Onda me uzela za ruke i sve mi ispričala. Rekla mi je da ja jesam njeno dijete samo što me nije rodila. Od tog dana mi se život promijenio. Ne znam više kome da vjerujem i u šta da vjerujem. Djevojke koje su me progonile na odmorima su mi poslije rekle da su to uradile samo da mi napakoste jer sam u svemu briljantna. I da su se zato iživljavale. Ne znam jesam li briljantna ili nisam znam samo da nakon njihovog nasilja nadamnom u mom životu ništa više nije isto. Sada se navikavam da prihvatim ko sam to ja. Znam samo da nikada neću tražiti da vidim ko me rodio. Ako me rodio pa ostavio onda to i nije moj roditelj. Ja sam kao beba došla u kuću mojih roditelja. Tako mi je „mama“ ispričala. I neću ovo mama da stavljam pod navodnike jer ja zaista nemam drugu mamu. I eto poruka mojim vršnjacima, ako vam se dogodi nešto slično kao meni, budite hrabri. Nemojte da vas vršnjačka zlobi obeshrabri. Volite svoje roditelje bilo prave ili one koji su vas usvojili ako oni vole vas. Ja i dalje vjerujem u dobrotu i ljubav. Pozdrav za sve moje vršnjake, Denisa. Oznake: usvojenje, plač, nasilje, mama
|
