Nemezis

Impresije

Kava bez šećera. Ne volim je takvu. Al još manje se volim obuvat, pa izać van, pa niz stepenice, pa uć unutra pa uzet šećer, pa opet van, nutra, izut se i onda kuhat kavu. Za to vrijeme ju popijem. I šalice operem. :)
Nova kolegica na poslu. Čudno je. Al ne bi me trebalo čuditi, treba biti čudno kad si nadređen prijateljici. Osim što je taj dio čudan, sve drugo mi se sviđa.

Donijeli sinoć mladenci kolača. I zahvalnicu. I tortu, jer sam, kažu, bila oduševljena tortom. Pa su mi saučvali malo :)

Inače ne volim baš kolače, a svadbene torte spadaju u posebnu kategoriju nevoljenja. Al ova je baš dobra. Bila. Dok je trajala, a nije mi baš trajala.
Nedavno sam kupila novu tipkovnicu. Na staroj nisi mogao postić razmak između, pa ničeg. Al kako u mom životu sve već bude skoro pa savršeno, tako je i nova tipkovnica skoro pa savršena. Sve je odlično. Samo mi Č ne radi, osim kad ga baš na određen način stisnem. Al ako moram birat između spejsa i č, biram spejs. (Malo je iritantno umetat ga, i češće je nego što bi čovjek na prvu mislio).

I pričamo tako i opet se vratimo na kolače, i kaže ovaj moj kako sam cvilila (a jesam, stvarno) u nedjelju baš za tim istim kolačima koje u datom trenutku vrlo pedantno čistim sa tanjura, i kaže mladoženja da sam ga trebala zvat u nedjelju pa bi mi ih donio. Reko, još najbolje, u subotu si se oženio i sad ćeš meni nosit kolače jer sam mamurna pa mi je na slatko. I slano. I kiselo. I ljuto. I na jogurt. E, kaže, trebala si zvat, pa normalno da bi ti donio.
Ponekad me te sitnice koje ljudi čine za mene ostave potpuno bez teksta.
...tek kasnije uspijem reći koliko mi je drago što mi je život skoro pa savršen.
:)

Brojalica: