petak, 17.02.2006.
long time no see
|
nevolim raditi ono što drugi očekuju od mene. radim ono što ja želim i ono što ja mislim da je potrebno. nije teško uživati u životu. samo treba raditi ono što voliš i što te usrećuje. pritom ne mislim da droge koje te prividno usrećuju a ustvari te ubijaju. fuj droge. loše. i trava. vidla sam napušene ljude.. jaako je loše i nemaju baš osjećaj za ravnotežu i smiju se glupostima. misle da su sretni. i imaju stisnute oći odnosno, škilje. zašto škilje?
ja pokušavam živjeti po svojim pravilima. ne pokušavam se svidjeti nikome. nevolim ljude koji pluju po drugima i nevolim rečenice kao "ona je fejk". tko određuje što je fejk a što nije? nemojte u mojoj blizini reći to. neću vam ništa, ne grizem ne tučem i ne svađam se. ali mrko ću vas pogledati. :P a možda vas ošinem pogledom.. to ćete primjetiti sigurno jer ću vas pogledati i reći ću "ošin". volim svog psa. on je drag i nemam ništa protiv njega. volim ići na izložbe. volim ići u zoološki vrt. i crtati. jako puno crtam. volim šarene čarape. i prugice. ne snalazim se u svijetu. |
četvrtak, 02.02.2006.
ja i moj brat
|
mene nije dugo bilo. izgubila sam se u prometu. pala sam u crnu rupu. ili ne.. ko zna..
ivana speaking: zadnji sat smo imali engleski. taman sva sretna izletim iz škole a kad ono.. vidim svog brata kak radi slalome između nekakvih stupića. pokušala sam se sakriti ali vidio me pa sam morala ić s njim na neku izložbu. nemam niš protiv izložbe, išli smo gledati LEGO kocke i barbike. njega je bolio nožni prst pa je šepao i nije se htio utrkivati samnom do kaptol centra. party brejker.. svaki smo sebi platili kartu jer smo oboje škrti i ušetali među igračke. zaključila sam da djeca nisu fora. utrče na izložbu i dok mi stojimo i divimo se golemom LEGO dlakavom Potteru, protrče pokraj izložaka i komentiraju: "ovo je fora, ovo je dobro.." i gotovi su za 5 minuta. kad smo pogledali legiće spustili smo se na donji kat i stupili u prostorije koje sadrže previše barbika za moj ukus. meni je bilo zabavno jer sam neke od barbika ja imala a neke moja frendica. prisjetila sam se davnog mi djetinjstva. barbike smo brzo prošli jer su ipak dosadne. onda mi je marko kupio perec. bila sam jako sretna. u vlaku smo glumili da smo retardirani al onda su došli ljudi pa smo gledali kroz prozor. sad idem gledati bambija. Struja speaking: "dobar dan." to sam rekao sestri kad smo se nasli prije izlozbe. cekao sam je pred skolom da idemo tamo i dok sam je cekao 20min, setao sam slalom kroz one male stupove koji sprjecavaju aute da ne dodu na plocnik. taman kad sam se poceo zabavljat je dosla ivana i morali smo ic. :( i kad smo dosli tamo na izlozbu, poludio sam od euforije da sam mislio da cu se onesvjestit. i prosli mi kroz izlozbu kad ono shvatim ja okrutnu istinu: Barbike su *zastupljenije* od legicha... htio sam zatuc svaku od njih. ali ipak nisam jer je bilo staklo ispred svakog izloska. i skuzhili smo da je mala plishana gorila ziva. !!!! to smo zakljucili jer je misteriozno dosla na pola puta uz LEGO kip slobode, a prije toga je bila na dnu i spavala. onda smo kroz dio sa barbkama brzo prosli jer su dosadne i onda smo isli doma...........i ivana me natjerala da joj kupim perec. nekim svojim umnim igrama i trikovima... sad joj moram ubit plisanog tuljana. dovidzenja.    |
