nove vijesti iz nesvijesti

A kaj ćeš, nije nam svima suđeno. Jedino kaj ja fakat ne shvačam kaj je s tim muškarcima. Gle, pametna sam, imam posel, super zarađujem, a kak sam samo hercig ...
Al, ipak mi nekak nejde s frajerima. Svaka glupa debela koza ima dečka samo ja nemam! Ma, nije da u svojih trideset i nekaj sitno nisam nikog imala. jesam, al sve su to bili nekakvi pizduni s kojima nisam mogla nikak ...

Jedan je bil jako bogat. Imal je doduše nekaj više let, al koga briga.
Taj me vodil po svetu.
Poklončići, večerice u finim restoranima, vikendi, po ljeti jahta, ma ispočetka bi mi dal i ptičjeg mlijeka da sam tražila. Volil je oralno, al kaj, to sam žmirečki odrađivala. Sve je bilo ok, dok si nisam posudila zlatni Ameriken. Nije ga bilo doma da ga pitam, bilo mi je dosadno pa sam si priuštila mali šoping. Ma, gle, kaj je takvom liku par soma eura. Ipak je on biznismen. Al digel je takvu frku da to ni bilo ljudski. Budala. A kaj bi mu rekla:
" Odjebi stari, kaj misliš da ti bum zabadav pušila!"
I tak je završila ta priča.

Poslije njega sam imala jednog kaj je bil jako zgodan. Ti bokca, taj je bil pred špiglom više neg ja! Poslije sexa bi odmah odbežal u kupaonu, valjda frizuru popravit, kaj ja znam. Ma nije ni bil tak loš, al kad smo išli van, svi su samo u njega gledali.Kaj da delam s takvim?
"Odjebi mali, ja sam ovdje žensko! Nebuš ti meni svu pažnju uzimal!"



E ,onda je došel onaj kaj ga od milja zovem mamica. Taj je kuhal, pral, peglal, nosil mi ujutro doručak u krevet i svaki put je del ružu na tacnu! Pisal mi je ljubavne pjesme.Zval me "moja lutkica"! Nazove me na posel onak bez veze: "Pa kako je moja lutkica. Jel ti teško?
Večeras te vodim u kino da mi se malo opustiš,..."Da se zbljuješ! Kaj bi s takvim papučarom!
"Ma, daj se zbroji! Kupi si pesa , pa njega bedinaj! Meni treba muškarac!"
Tak je i to neslavno završilo.

A onaj doktor nauka, e taj je bil frik! Ja si hoću u miru pogledat serijicu ,dobra ona turska , Sulejman,nemreš to propustit . A njemu se baš ide u muzej! Ma, jebal te muzej! Kaj mene briga za te nekakve stare kante, ja to rešim kad voze veliki otpad! Opče nemrem sebi objasnit kak sam s takvim likom mogla biti. Poseksamo se i onda bi on čital u krevetu! Pa jesi ti lud! Smeta mi svjetlo! Davil me je svako jutro s vjestima iz novina. Ja se šminkam, a on iza mene čita kak su zrušili nekekve blizance. Da poludiš! Kog je mene vraga briga za to, pusti me na miru!
" Sory, srce, prepametan si ti za mene. Ja hoću na klape, a ne na operu!"

I tak sam i njega sprašila.

A imala sam i jednog s kojim je sve bilo u redu. Imal je dobar posel, dobro je zgledal, bil je dobar u krevetu. Al taj je htel decu. " Pa kaj si ti poludel! Kakva deca! To urla po noći, sere u gaće, muze lovu, radi strije! Najdi si ti lepo nekakvu kvočku koju buš nasadil,nije ti to za mene!"
I tak smo završili.

Ne znam, zbilja mi nije jasno! Kaj na ovom svetu više nema nekakvih normalnih muškaraca !?

Na Staru godinu 2012., dojde Štefek malo pod parom doma,
svleče se, legne v krevet i stisne k Marici, a ona mu veli:

" Štef kaj ne vidiš da mali z nami spi, beš proč, odi v kuhnju i spi si pivo."
( Mara čuva vnučeca jer su mladi na dočeku...)

Ode Štefek v kuhinju, otpre frižider i spije si pivo.
No, pak se zavleče k Marici još odlučniji u svojoj namjeri i obgrli ju,
a ona pak veli:
" Štef, kaj si ponorel, odi rajši v kuhinju i spi si pivo..."

I tak ga je vraćala šest put.

Sedmi put, otpre Štef frižider, pive nema više !
Gledi Štef i vidi na vratima šampanjac koji se hladi za pol noći,
promućka ga i čep zleti u zrak ... BUM !
A veli vnučec baki Marici u sobi:
" Vidiš baka, da si dedi Štefu dala fukati, sad se ne bi vubil ! "

I najmanja žena može slomiti najvećeg muškarca,
sa samo dvije riječi :



Jel ušao ?

Sinoć me baš krenulo. Mislim, vijuge se uključile.
Mislila sam si kako u životu nemam nikakav porok.
( čokolada se ne računa )
Ne pušim. Ne pijem. Ne kurvam se. ( što god neki o tome mislili )
A sad, više mi ni blog nije porok !
Kakav je to čovjek koji nema poroka ???
Nikakav !

Shodno tome, pomislila sam da bih se mogla malo javiti. Kad vas vidim na okupu, nedostajete mi.
Ali obećajem, čvrsto obećajem: NEĆU VIŠE OBJAVLJIVATI POSTOVE SVAKI DRUGI DAN.
Bit će dovoljno jedan tjedno. Ha ? Jel oće ?
Ili, evo ... dva tjedno ? Jel to u redu ?
Tako da se opet ne navučem i da ostanem: ŽENA SA SKORO POROKOM !
( čokolada se ne računa )



p.s. hvala svima što ste navraćali i što me niste baš sasvim zaboravili.
ugodno je znati da negdje, netko misli na mene