N_A_S_M_I_J_A_N_A
ponedjeljak, 27.02.2006.
TETA ZIMA NAS JOŠ NE NAPUŠTA..
 Za ne povjerovati..jutros se probudim i imam što i vidjeti.. Taman kad sam pomislila da je zima na izmaku snaga i da će skori početak ožujka donijeti ljepše dane,iznenadila sam se kad sam vidjela da je opet zabijelilo.Zbilja se ne šali,pada kao lud i to krupni,bijeli snijeg. Pa nije ga ovoliko bilo ni za božić. Prije par dana smo hodali u proljetnim jaknama a vidi sad..opet je pravo zahladilo..ponovo navlačiti zimsku opremu..bljak.. Istina,lijepo izgleda..pravi zimski ugođa i nije da ne volim snijeg..volim kad mi škripi pod nogama ali brate..malo je zakasnio.. Za par dana bi trebalo početi proljeće a vidi..zatrpao nas snijeg.. Stvarno nas više ništa ne može iznenaditi.. |
- 10:15 - Vaše impresije (0) - Prepiši post - #
četvrtak, 09.02.2006.
.....
 "...Jedne sam noći sanjao da hodam s Gospodinom.Pred mojim očima se stvori, zrakama sličan, moj život. Za svaki dio moga života, tako mi se činilo, otkrih u pijesku dva para stopa: jedan je pripadao meni, a drugi Gospodinu.Kada je prošla posljednja slika, pogledah unatrag i vidjeh da puno puta u pijesku stoji samo jedan par stopa. Spoznah da je taj par stopa pokazivao faze mog života u kojima mi je bilo najteže. To me zbunilo, pa se obratih Gospodinu. "onda kad sam Ti sve što imadoh predao da bih te slijedio, kazao si mi da ćeš uvijek biti uza me. Ipak, promatrajući sada prošlost svoju, opazih sljedeće: u slikama nevolja moga života u pijesku bijaše samo jedan par stopa. Zašto si me napuštao upravo onda kada sam te najviše trebao?" Gospodin me uze za ruku i reče: "Nikada te nisam samoga ostavljao, posebno ne u tim trenucima kada si patio i bio shrvan. tamo gdje si prepoznao samo jedan par tragova nogu, znaj, na ramenima sam te svojim nosio.".... |
- 21:26 - Vaše impresije (3) - Prepiši post - #
četvrtak, 02.02.2006.
...
 uh..tako sam umorna i ovakvo nešto bi mi taaakooo pasalo :) |
- 19:57 - Vaše impresije (0) - Prepiši post - #
srijeda, 01.02.2006.
Nasilje u obitelji..
 Nedavno pročitam na jednom forumu post :ŠTO MISLITE O LIKU KOJI ŠAMARA SVOJU ŽENU? I ostanem zatečena..Nemam pojma zašto se o tome treba i raspravljati. Takvi ljudi nisu dostojni da se o njima uopće išta i misli.Mislim da su to obični luzeri koji ne znaju šta će sa sobom i koji nemaju pametnijeg posla u životu nego mlatiti slabijeg,u ovom slučaju..ženu. Onda se zapitam kakva je to uopće žena koja si to dozvoli..Kao ono,bilo je u afektu,neće se više dogoditi..Ma nemoj molim te..Kad jednom digne ruku,i opet će. Izgovor..ne mogu otići od njega zbog djece..Ma koja djeca..da ih imam petero,ne bi trpila. Ili nemam kud otići,ovisna sam o njemu..Ma kako da ne..grebala bi i rukama i nogama da se riješim budale.. Zamisli,u afektu..Pa ja poludim na te spike..Kako nije u afektu otišao pa joj kupio neki cvijet..to se nije sjetio..Kretenčina obična.. Zlostavljanja i nasilja je bilo i prije, ali se valjda o njima manje raspravljalo i govorilo nego sada..ili se zataškavalo...A zašto to tajiti i skrivati? Zataškavanjem ga nikad nećemo riješiti niti otkloniti,samo ćemo si još više naštetiti i biti još nesretniji.. Drage moje,skupite snage i to prijavite jer neće prestati.. |
- 15:00 - Vaše impresije (3) - Prepiši post - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
..Smijeh je marmelada na životnoj kriški kruha.. ..On daje okus, čini život manje suhim i lakšim za gutanje.. ...moj mail...  AKO IZGUBIM TEBE Dok me budi nova zora, znam da sretan bit će dan, jer kraj uzglavlja si moga, a na vijeđama ti san, puna ljubavi, puna nježnosti, moja stvarnost sad si ti! Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline tvoj je glas, naša postelja je meka, sreća bdije oko nas, puni ljubavi, puni nježnosti, u toj stvarnosti smo mi! I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav, ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti. Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost, i toplinu tog gnijezda kojeg svili smo mi. Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve! Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim taj sat, da nam zanos vječno traje, što bi sve još mogli dat', našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad ne bi znali kraj! I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! PROVINCIJALKA Rekli su mi da je došla iz provincije, strpavši u kofer snove i ambicije. Drug je studirao sa njom, pa smo se najzad sreli ona i ja. Shvatih, Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija. Srce stade kao dete da se otima, tražili smo se po prethodnim životima. Ostavih iza sebe sve, zablude, promašaje koji tište, prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište. O, da mi je da se još jednom zaljubim, opet bih uzeo kostim večnog dečaka. I opet bih smislio kako da prodangubim dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka. Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih. Usamljeni galeb iznad mora osrednjih. Reči bi sve pokvarile, samo se ćutke pokraj mene stisla. Sami, svoji, izbeglice iz besmisla. O, da mi je da se još jednom zaljubim. Opet bih gledao niz kej kao niz prugu. I opet bih znao da se u oblak zadubim i čekao bih samo nju, nijednu drugu. Napiši mi pesmu, mazila se Nisam znao da li ću umeti.. Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim.. Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam... Napiši mi pesmu..molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem. I onda, odjednom.. raspored madeža na njenim leđima, kao tajna mapa, pokazuje mi u koje zvezde treba da se zagledam... I tako, eto ti pesma, ludo jedna... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||