Volimo vina. I crno i belo, u zavisnosti uz šta ga pijemo... Premda ponekad to zavisi i od raspoloženja. Ili godišnjeg doba.

Recimo, s jeseni i zimi bolje legne čaša kakvog crnog, s proleća i leti belog. Laganija hrana, laganije vreme, laganija odeća, pa tako nekako i vino - još jednom: belo. Kilometraža prilično duga, pa u odabiru nikad ne omanem. Tikveška bela su odlična, Alexandria ili (nešto skuplja, doduše) Tamjanika, a nedavno sam otkrio predivan fruškogorski Orfelin (Kovačević).

Mnogo toga je kod vina važno, meni najvažnije da je suvo i dobro ohlađeno. Starost manje-više... I još nešto je važno: vino mora, ali mora da bude - strpljivo. To što ste ga danas kupili, ne znači da ono sme da insistira da ga danas odmah i popijete.

Jedno takvo, belo i strpljivo, kupili smo pre dve-tri nedelje. Upravo ga pijemo. Nazdravljamo, gledamo se i smeškamo. Bez reči.

Ne znam da l' je u vinu istina, neka se time bave mudriji od mene... Znam da, pod prigušenom svetlošću, malo lampi, malo sveća, ona večeras ima oči i kosu boje vina. Strpljivog.

A.