Nekad su vagon restorani bili puni, o tome sam pričao s konobarom, kao jedini gost, kad smo obojica osjetili smrad kočnica. Ja sam lagano nastavio ispijati svoje pivo, otporan sam na većinu smradova, konobar je postao uznemiren, na kraju je rekao, samo moment, i odjurio prema susjednom vagonu, vratio se nakon desetak minuta i rekao mi, tamo gori, smrad je užasan, al nitko se neće preseliti u druge vagone, platili su prvu klasu...

<< Arhiva >>

Write to Jadranka Varga