|
Ja sam...
Zovem se Leonora i živim u Splitu. Imam 12-13 godina. Bavim se s puno toga i obožavam - svoj blog. Sa druge strane možete vidjeti stranicu mog pravog bloga. Više o meni pogledajte tamo. Nadam se da će vam se dvidjeti oba moja bloga!
Loly
Welcome to my site
 Hy, i'm Loly and i wish you a good time on my site!
|
Sve malo veće sitnice
03.02.2006., petak
Kad je jedna osoba u stanju napravit da te svi mrze
Nemogu vjerovat... ako posjećujete moj originalni blog Loly stuff mogli ste pročitat o jednoj maloj koju ću ode zvat Ona (velikim slovom ako se nemožete snać). Tamo sam ja napisala kako je ona meni dobra, al mi se čini da ona mene mrzi iako nikad nismo riječ progovorile niti ona ikako može znat kakva sam ja. Do danas... ja, Andrea, Jelena i Ela smo se jučer vraćale s tjelesnog i prolazimo mi kraj nje i njezinih prijateljica. A one se počele derat samo: aaaa...!!! ja ono ostala. I danas ja prolazim kraj Nje i idem do knjižnice. Kad san se vraćala, ona govori: Ajme evo ove ženske. I zaustavi me pa mi kaže: Ja tebe mrzin, znaš kako ja tebe mrzin... nemoš virovat kako... Ja rekla: Dobro, boli me i otišla - nije mi se dalo sad odgovarat i pitat zašto. Mislim, mi smo se onako ˝upoznale˝ - nije to ni približno pravom upoznavanju - na lito. I nešto sam ja uvik mislila da ona mene stvarno mrzi otad. I ja i moje prijateljice, nakon šta mi je Ona rekla deset puta odjednom da me mrzi, izašle ispred škole. Srele mi tamo jednu malu koja je plakala. I ja i moje prijateljice i Ona i njezine prijateljice nju tješe. A ja toj maloj nešto kažem, a Ona ono: Daj, neslušaj ti ovu glupaču, dođi ti vamo i odvlači je i miče se od mene. I ona se tamo dere svojim prijateljicama: Ajme, kako ja mrzin ovu Leonoru... ovu plavu tamo... kako ja nju mrzin! i slično. I ja da idem ća i već van školskog dvorišta i Ona i njezine trče za mnon. i dere mi se ona: Ajde, Leonora, udri me! Oš me udrit? Aj udri me! Aj, aj udri me! rekla je to par stotina puta. Ja ono sad gledam... njoj su Marija i Jelena (ili neko drugi, al ja sumnjan na njih) rekle da san ja rekla da bi ja nju udrila. A mislin... i ona se tamo počne svađat sa mnon cila sritna. Cilo vrime se mora ona onako zločesto smijat... i sve ove njene + ona protiv mene. Sve se usprotivile i nijedna, AMA BAŠ NIJEDNA, mi nije virovala kad san ja njima pokušavala dokazat da ja to nisan rekla. I dođe ova Petra iz njihovog razreda i govori im da me puste. Ona je jedina dobra tu, izgleda... nakraju one mene pustile i govori ova jedna: Gadna je mala... A da je meni reć Njoj kako san se ja ponašam kad moje nju ogovaraju. Moje sve nju mrze i sve svaki-svakcati dan govore kad je vide kako je umišljena glupača itd. A ja jedina, u cilom društvu, nju branim. Kad su Marija i Jelena nju na neko vrime zamrzile, ja sam ih pokušavala uvjerit kako je ona dobra i kako je ona super. JA - koja s njom nikad nije razgovarala, al mi se učinila dobra sam pokušavala uvjerit osobe koje nju poznaju i znaju kakva je i jel umišljena ili nije. Gotovo svaki drugi odmor moje prijateljice kad vide Nju počnu govorit kako je umišljena koza. Ja jedina, protiv njih 6-7, govorim kako nije. One bi se nekad i počele derat na mene kako ja mogu mislit za nju da nije umišljena! I nikad nisam posustala u tome da im dokazujem da je ona zapravo dobra... al ona to ne zna. I u četvrtak, ono kad su se derale samo: aaa...!!! ja sam nju branila kad je jedna moja prijateljica nju ogovarala. Danas na tjelesnom su SVE moje prijateljice vidile da nešto nije u redu samnon. Mislim, nikad se u stvarnosti ne vidi kad je neko tužan. To samo na filmovima! Al danas su sve primjetile i MOLILE me da im kažem koliko se to jako vidilo. Na rastrčavanje se nisam makla - stajala san sa strane i gledala. Onda smo igrali odbojku. Ja sam samo stajala na svom mistu i gledala ostale. Nijedan put se nisam nasmijala. I zove mene Marija da idem s njom do Prime. A ja ono mislin: koja glupačaaaa..., al san pristala. I iden ja i čim sam izašla iz portuna, prije nego se ona i makla, san rekla: Samo da znaš da te STVARNO mrzin u ovon trenutku. Ona ono ostala. I onda smo to raspravile. Na kraju se ispostavilo da nije ona rekla Njoj da ja nju želim udrit, a ni Jelena. I Marija mi je popravila raspoloženje. I onda smo otišle do Prime i tamo srele još tri prijateljice s kojima smo se ubrzo i rastale. Onda su došle Jelena i Antea, a Marija je otišla. I one su primjetile kako san tužna (nakon Marijinog ˝popravljanja˝ opet mi je kasnije malo splasnilo raspoloženje). I gnjavile su me sedan godina da im kažem kad sam im na kraju rekla na odlasku. I ovo, šta sam ja nju uvik branila, bilo je dovoljno da kažem: I znaš... A Jelena je odma upala i nakon toga, sama se sitila: A ja san primjetila da si ti nju uvik... prekinila san je i još smo malo razjašnjavali. Rekla je Jelena da će ona nju ubit, al ja neželim da se Ona još više naljuti na mene (ako je to uopće moguće), nego joj ja oću reć kako san ja nju uvik branila i da ona mene nezna dobro i da je očito stekla krivo mišljenje. Nema ništa drugo posebno, alo ovo sa Njom je strašno, jer su me zamrzile sve njezine prijateljice i ona. Ostaje mi jedino da joj objasnim ono gore spomenuto. To ću u ponedjeljak probat riješit u školi. Držite mi fige!!!!!!!!!!
|
|
|
