mriza zivota

subota, 31.03.2012.

Numero duzina ( broj 12 ) ;))

da vidimo; Badnjakovo,Silvestrovo,Panjkovo,Polovo,Cvjetnjakovo;pasti srca praznika u mene.

Tupamarosi, Pekinezeri, Maltezeri, Čiuvavenezeri i oni noble đetsetinezeri morski medvidovi i medvidovice moje mili i dragi,priživija galileo i ovu kanonadu topova s Navarona pa sad malkoc zbraja udare one čipo-drito u prsi ,spram onih šta strišali,a i onih šta odvališe ebate pa prilipiše ki brašno u vitar kad izdiše.

Daklem; Badnjakovo-prosinac 2011.onkolo-sobatka numero duzina-ajme...
Silvestrovo-prosinac ,godina ista,misto radnje isto,sobkata ista, ledena brrrr...grrrrr....
Panjkovo - da, skoro će godišnjica,a mendule procvitale pa se mislin; a mili moj Posejdonije lipu si mi puru skuva za pokusat.
Lipe si mi brazde i kurs odabra,ma u puno šesnu braceru uvalija,val te zapalija i na dno dna bezdana te ukotvija,ebem li teee...
Ma da si mi barenko jedanput mignija kako škivat koju hrid,siku,greben neucrtani na karti ?!
Ma jokenzi , kikiriki every day,žvakenzi dabl babl every night.
Svu si me rašćepuša,rašćipa,njanci veslo jedno barenko da si mi ostavija,nema veze.Neka ti bude.Čini šta te voja i koliko te voja,ni me brige,ni me straj samo mi barenko mrvu zraka daj ,ili ću ti ukrest kako bilo da bilo ka šta i jesan, e da nebi!

Onda je doša 26. veljače godine ove i Polovo;

noć, mrkla noć,burovita,ledna,jezovita.Krenili smo u đitu mrvu i drito na omiljeni muletić,kad ; jedan,drugi pa treći val tresnu o mulet i priskakaju priko mene,a ne znan koliko je to trajalo zabuljena u nestvaran prizor treska i praska i modrine i mokrine,uglavnom dođen sebi-ne čujen ga,ne vidin ga,nema ga,a sve se cidi s mene.
Učopi me treskavica.

Mrvu svitla od lampadini ceste bilo je i sad gledan u tu vodu,buljin,buljin i buljin i ugledan;pluta tilo,sunce moje milo.
Skači gali ebate ,skači u svemu i pljaaaas i skočin i zaveslan, veslan ,veslan žestoko ,žestoko i uvatin ga i potegnen ga i nazad i nazad i nazad....izađemo ...konačno...na suvo.
Položin ga na klupicu,okrenen na bok i brljan i trljan i trljan nesvjesno dok mrklu noć nožen rižu oni koji se ne čuju prema vanka,al utrobu razdiru;- jecaji- .

Iz ustašac bila smjesa ko snig bila iscurila,a njega, njega mi ne vratila.Suze ko gromadne stine vajaju se.Rascipalo se srce,pušća na sve strane,al krećen, ipak se krećen, podižen i njega i sebe;-idemo odavde.

Mislin s e; milo moje kud ću,št a ću, kako ću i di ću,čime ću da iskopan pa ukopan i onda,ne znan ni kako ni zašto ,al zemljici te ne dan i donesen te doma,raspalin pećicu na " zapinjeni Max", umatan te u tvoju omiljenu dekicu i trljan i trljan,brljan i brljan i molin te olovnin suzan vrati se , molin te vrati se Polo, vratiii mi seeee molin te, volin teeee...

Koliko je to trajalo još manje znan,nebitno,al nastavjan; otvori oke Polo, otvori oke i jubin i jubin i jubin to miči -mači stvorenjce i grcan i ne pristajen činit sve one radnje koje spadaju u reanimatoplovoglisiranje.

Odjednom otvore s e te ko ugljen oke crne,najlipše na svitu,krenila nogica jedna pa druga,al pada, pada i pokušaje ponovo i pada.

-Nemoj, nemoj se naprezat-šapćen tiho i grlin i jubin i jubin i grlin i grlin i toplin i milujen i ne znan više šta činin,al činin.

I tad i sad grcan kad se sitin,kad se duša s dušon stopi,kad na pol puta ona olovna suza odrebati niz obraz izgonjena radosnicom,smaknuta da se nikad više ne vrati,nikad više.

Neću dalje njanci slovca,sad da vidin di ste smorci s morca,
jerbo Cvjetnjikovo skoro će
pa da prikačin plovak za vama
da ne priskočin proliće
za petama,ooo yes!;))

11:31 | Komentari 17 | Print | ^ | On/Off |

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>