REPORTAŽE IZ ŽIVOTA PROPALOG VIOLINISTA I CENTARFORA, A USKORO I INŽENJERA
29.08.2007., srijeda
...istini za volju (zašto Ya nisam ja nego Ya i ko sam ja (Ya) uopće)...
|
Draga nacijo, nacisti i nacistice... ili kako već (ko vas jebe)! Danas sam loše volje ili kako bi se reklo 'ustao sam na lijevu nogu', al Ya to ne mogu reć jer uopće nisam ustao... (jebeš ustajanje, pa nisam jebeni ustaša). Btw. ovo pišem iz kreveta (bežična tastatura stvarno čini čuda baš kao i 'kamioni'). I pošto sam kriminalno loše volje, tj. nemam volje uopće, došo sam na bistru ideju da bi mogo malo za promjenu na ovom jebenom blogu 'zborit istinu'... Pa onda da počnem. Bilo je to dobro vrijeme... tamo negdje '99. na proljeće, uglavnom, krenuli ja (onda sam još uvijek to bio ja) i osoba X od nekud prema negdje... I skužili mi nakon nekog vremena da postoji zapravo tanka bijela linija od nečega do ničega, al to nam stvarno nije bilo važno, samo smo znali da kad je nađemo da je treba ušmrkat kroz nozdrve direktiva u mozak. Krenuli mi konačno i nakon pola sata cipelarenja pješčanog puteljka kroz šumicu stigli mi do nekakvog stolića... I kažemo u glas ja i X 'jebote od kud ovaj stolić tu?!?', al nema veze, tj bez veze približimo se mi njemu, a kad tamo imali smo šta i vidjeti. Po dijagonali stola protezala se tanka bijela linija. Ajde dobro, reko ja osobi X, svakom fifti fifti i bit će sve OK. X nije protestirao pa smo zabili nozdrve u liniju, vukli i čekali šta će se dogodit... U početku se nije događalo baš ništa, a nakon nekih pola sata začuli smo nekakav kreštavi ženski glas koji je govorio odprilike 'šta ste stali jebo vam pas mater nastavite cipelarit jebeni puteljak!!!', mi ni pet ni šest nego smo poslušali naredbu. Al nešto je bilo čudno, nismo hodali, nego kao da smo lebdili iznad tla cca. oko 10 centi. I tako lebdeći došli smo do neke plaže, al ne morske nego rječne... A u toj maloj rječici kupala se dobra vila, mislim ne znam dal je bila dobra u duši, ali u tijelu je... Imala je samo jedan mali eror, umjesto kose, malu fontanicu, al to smo ja i X preboljeli. Vila se toćala u rječici cijelo poslijepodne, usta su joj bila full plava i cvokotala je zubima... Smračilo se, a plažu je obasjao pun mjesec. Vila je konačno odlučila izać iz vode... Kapi vode na njezinom tijelu obasjani mjesecom izgledali su ko biseri... Al cijeli taj doživljaj najedamput je pokvario strahovit smrad, prvo sam mislio da je X prdnuo, a X je to mislio za mene, ali vrlo brzo smo otkrili izvor smrada... Ajme, pa vili je smrdilo ispod pazuha!!! Strašno! Kako?? Zašto? Pa cijeli jebeni dan toća se u rječici... Nismo znali odgovore na ta retorička pitanja. Vila je konačno došla do nas i odmah smo primjetili da u desnoj ruci drži zlatnu ribicu koja je već bila na izmaku snaga od smrada. Počela je da zbori 'zdravo dečki, ja sam Stojanka, ne brinite ja vaša imena znam, pa se ne morate predstavljat...ha..ha... Evo, cijeli prokleti dan hvatam ovu jebenu zlatnu kuju da bi nam mogla ispunit svakome po tri želje...he..he, to je četnička ribetina pa ispunjava po tri...he..he.'. Pogledamo se ja i X i kažemo u glas 'JEEEBENO!!!'. Pošto niko od nas nije bio ustaša bolio nas je kurac. Prvi na redu za želje bio sam ja, imao sam laganu tremu, a i zbog strahovitog smrada mi nije bilo svejedno. Paaa, ovako, kažem 'prva želja mi je roštilj, druga želja mi je kečap za prilog, a treća naravno čačkalica za zube..' i kadli odjednom stvori se kraj nas veeliki roštilj sa specijalitetima na njemu 'za popizdit', boca kečapa i čačkalica. Bogami pa ta riba stvarno zna poso. X je bio drugi, prva želja mu je bila da mu popuši Vesna Pisarović, druga da mu se stvori Ferrari i treća je bila 16 miljardi eura... 'Na mom prozoru svjetlo gori cijelu noć, tek sam pred zoru shvatila da nećeš doć ti ni ovaj put...' iz daljine se čulo kako pjevuši Vesna Pisarović cipelareći isti onaj puteljak kojim smo X i ja također došli na plažicu. X se naježio od uzbuđenja ni sam ne vjerujući šta će se uskoro dogoditi. Došla Vesna napokon i na oduševljenje X-a obavila 'posao' pa polako otišla pjevušeći 'lijepa naša domovino, oj junačka zemljo mila, stare slave djedovino...'. Nedugo zatim pored X-a stvori se Ferrari, a na suvozačkom sjedištu stvorila se vreća u kojoj je bilo 16 miljardi eura. Nije loše pomislim ja, al ipak pri samoj pomisli na roštilj curile su mi sline. Sada je na redu bila vila. X i ja nismo ni sanjali šta nas čeka. Vila kaže za prvu želju da ju ja 25 minuta ližem ispod desnog pazuha, druga joj je bila da je X 18 minuta liže ispod lijevog pazuha, a treća želja joj je bila bočica senfa jer joj je to bolji prilog od kečapa. Ajmeeeee.... NEEEE...., fuck, zašto baš mi, vrištali smo X i ja, ali spasa nije bilo, jezici su nam se uskoro trljali u viline dlake ispod strahovito smrdljivih pazuha. Onesvjestili smo se. Kada smo došli k svijesti polako je svitalo... Ja sam se probudio u naručju vile, a X se probudio na haubi od Ferrarija koja je cijela bila zasrana od njegove sline. Začudo, vili više nije smrdilo ispod pazuha, a umjesto fontane imala je prekrasnu pepeljasto plavu kosu, a oči su joj bile plave kao proljetno jutro koje samo što nije svanulo. X i ja smo nabacili kupanac u rječici da se malo osvježimo, a vila nas je promatrala s plažice. Kad smo izašli iz vode shvatli smo da nam se dogodilo nešto čudno... Točnije, ja nisam više bio ja nego sam postao Ya, a X više nije bio X nego je postao Y. Ali u tom trenutku nam to nije bilo ni najmanje važno, jer nas je čekao džentlmenski doručak s vilom tj. roštilj. Suvišno je uopće pričat o tome kolko smo se najeli i kako je hrana bila dobra. Nakon šta sam vrhunski pročačkao zube, sjeto sam se da u džepu još imam 'mekog Marlbora' pa smo svi zavažgali jednu. Nakon toga Y i Ya smo se dogovorili da bi mogli polako krenut tamo odakle smo došli, al je Y inzistirao na tome da prije nego šta krenemo izbroji lovu. Reko ja OK, samo ti broji do 16 miljardi, al nemoj računat da ću ti Ya pomoć jer ne znam do tolko brojat. Y šutke počne brojat, a ja sam vili predložio da se mazimo dok ne bude gotov. Vila je prihvatila uz vragolasti osmijeh. I tako smo se mi mazili i brijali i još štošta dok je Y u znoju lica svoga brojao i brojao i brojao... Kada je konačno završio i ustanovio da je iznos točan, oprostili smo se od vile i uskočili u Ferrarija da bi krenuli odakle smo i došli. Ali Y se zajebo, možda je zaželio Ferrarija, ali je zaboravio zaželit benzina, a Ferrari ne ide na zrak. Reko Ya Y-u da ga malo utješim, druže jebeš Ferrarija, glavno da ti ga je Vesna 'posisala', a sa ovih 16 miljardi ćeš lako nabavit drugog. Y se složio pa smo krenuli cipelarit puteljak. Ya sam nosio još pola boce kečapa i čačkalicu, a Y je na leđima teglio 16 miljardi... Cipelarili smo već 10-ak sati i bili smo potpuno iznemogli, pojeli smo još onu polovicu kečapa, a Y je pobacao pol novca po putu jer nije više mogo teglit punu vreću. Kadli odjednom iz daljine čujemo 'da li mirno spavaš luče moje, ovo veče dal te savest peče, govoriš li u snu ime moje...', to se Mile Kitić vozio u 'peglici', a slušao je kazetu od Dragane Mirković. Mi smo ga stopirali i postavili mu nemoralnu ponudu, tj. pitali ga dal nam može prodat 'peglicu' za 8 miljardi eura. Mile kaže 'kobre đubre da bre, ne može bre, 'pegla' nije na prodaju'. Meni padne u tom trenutku na pamet bolesna ideja. 'Pa možda je Mile škakljiv...'. I uzmem ja onu čačkalicu i počnem ga njom škakljat. A Mile bio strahovito škakljiv i pobjegne on iz peglice u nepoznato... Uskočimo Y i Ya u 'peglu' i krenemo... 'Nosi moj pečat na usnama, mada nije podobno varaj me slobodno, karmin se s košulje lako pere, al nikad ruke od nevereeee....' treštalo je iz zvučnika dok smo se obasjani mjesečinom vozili prema tamo od kud smo došli... Sjećam se samo da mi se jako mantalo i da se nekakvo drvo zabilo baš u nas i da mi se zamračilo pred očima nakon toga. Probudio me nekakav kreštav glas 'šta ste došli kad ste znali da ste ovde najebali...', skužio sam da Y spava kraj mene. Prodrmao sam ga da se probudi. Probudio se. Skužili smo da smo opet kod onog stola, te da nema ni para ni pegle ni Ferrarija. Jedino sam u dnu džepa pronašo nekakvu čačkalicu. Ostavio sam je na stolu kraj tanke bijele linije, al ovaj put ni meni ni Y-u nije padalo na pamet da je ušmrkamo. Krenuli smo doma. Nismo imali pojma kolko je vremena prošlo, koji je dan, sat ni godišnje doba. Sve nam to nije bilo važno. On je razmišljao o Vesni, a Ya o roštilju... Najedamput smo se pogledali, i u isti tren zajedno pomislili: Yeeebote pa zašto se nismo sjetili da budemo spomenici betonskom instruktoru u Turskoj?!? P.S. Ako se nekome ovu pričicu o ničemu dalo do kraja pročitat... neka mi se pridruži slijedeći put kad se budem 'družio' s tankom bijelom linijom, koja između ostaloga, vodi od nečega do ničega... P.P.S. 'U oku stari sjaj, ko kaže da je kraj...' P.P.P.S. Sretno danas dinamovcima protiv Werdera... Pa da i mi imamo konačno klub u ligi prvaka... |
- 15:30 - ...ispucaj se... (4) - ...volio bi da ćeš printat... - #
20.08.2007., ponedjeljak
...Prekid programa radi važne 'obavesti'...
|
Poštovane dame i gospodo, drugovi i drugarice... Od silnog uzbuđenja ne znam kako da počnem... tresu mi se prsti, naježio sam se... ajme... morao sam čak prestat s učenjem da bi vam mogo saopćit ovu 'vest'! Vjerovali vi to meni ili ne, sasvim je svejedno, ukazao mi se Drug, i to preko mobitela... Bio je vrlo kratak i reko da je došao u 'najdražu Rijeku', al nažalost samo na 10-tak dana. Doveo je i prvu damu Beograda... da da, dobro ste čuli, moj Drug je upecao ribu (ovdje ga ujedno i molim da u komentaru napiše uz koju pjesmu ju je upecao). Ovim povodom želim im ugodan boravak u 'najdražoj Rijeci' koja se sad može nazvati i 'najsigurnija Rijeka'. Nema šanse da mojoj Rijeci neko naudi na bilo koji način dok moj Drug u pratnji 'prve dame Beograda' boravi tamo!! E, sretno vam bilo Druže moj i 'prva damo', uživajte u blagodatima Kvarnera ovih 10 - tak dana, a na žalost se vjerojatno nećemo vidjeti jer ja moram jaaako puno učit zbog toga što sam na faksu u 'ligi za opstanak'. Srdačne pozdrave iz Purgergrada šalje vam vaš Drug Mr. €. Žic@! Smrt fašizmu sloboda narodu! |
- 18:46 - ...ispucaj se... (9) - ...volio bi da ćeš printat... - #
19.08.2007., nedjelja
...nastrojeno gostovanje druga Žeželića u Purgergradu...
|
Subota je jutro, radostan se budim, danas igra Rijeka, a ja za njom ludim... kakav krezubavi dan..., to mi je bila prva misao kad sam se probudio ujutro (cca. oko 9). Nebo plavo, ptičice pjevaju, uglavnom krasan dan u Purgergradu. Al tu prestaje sva idila... Kroz glavu mi proleti da Nstrojeni Četnik dolazi iz Rijeke, da bi zajedno gledali kako nogometaši Zagreba i Rijeke u Kranjčevićevoj brutalno maltretiraju loptu, travnjak i sveprisutnu publiku ne bi li se dokopali toliko vrijednih bod(ova) u Prvoj Hrvatskoj Nogometnoj Ligi. Mislio sam da će utakmica bit od prilike jednako zanimljiva kao gledanje zlostavljanja čimpaze, ali ako pročitate do kraja vidjet ćete da sam se prevario! Nastrojeni je iz Rijeke krenuo u podne, a u Purgergrad je trebao stić oko 3. Nakon šta mi se Kuja podmuklo javila iz Karlovca, krenuo sam prema autobusnom kolodvoru da ga dočekam. Mislio sam da neće bit nikakvih problema, al sam po jubilarni 10000000 put u životu krivo mislio. I tako ja se ja bezbrižno vozim tramvajem (br. 6, bar mislim) prema kolodvoru kadli doleti uzbudljiva poruka od Nastrojenog. Citiram: 'Upravo me policija pretrazila,u jastrebarskom,nis nista nasli,sav sam usran!'. Sad vam moram napomenut da je 'mačak' sa sobom imao boxer i travu... Pitam ja njega di je to sakrio, a on meni odg.: 'U pederusi boxer,pederusa mi je ostala u busu kad su me izvukli van,a trava u kalcetama,bila mi je u dzepu ali kada su usli u bus sam je stavio u carape!'. Bravo momčilo, nema šta...! Sad sam i ja bio usran! U međuvremenu sam ja već stigo do kolodvora i zapalio cigarilos. I taman prije nego šta je nastrojeni trebao stić na kolodvor, murija se sparkirala par metara od mjesta di sam ga ja čekao. Za nekoliko trenutaka motorno vozilo Croatiabusa se zaustavilo ispred mene i Kuja mi se u hipu stvorila pred očima. Sva sreća s murijom više nije bilo problema...(za sad). Krenuli smo tramvajem do stadiona u Kranjčevićevoj. Prije ulaska u stadion sakrili smo travu i boxer između kamenja na željezničkoj pruzi prije nadvožnjaka iznad Savske ulice. Konačno smo stigli na stadion i to oko 50 min prije početka... Nismo išli na tribinu gdje je Armada (da ne bi imali problema nakon utakmice), nego na centralnu gdje je tzv. 'kazališna publika'. Nastrojeni je odmah počeo rukama i nogama pokazivat kako je on iz Rijeke i kako mrzi sve purgersko i purgere i Purgergrad. Ko da je smetuo s uma da smo usred Purgergrada i to još na stadionu gdje se okuplja nastrojeni puk i da bi nam neko zbog toga mogo razbit gubicu. Sve to mi je počelo kidat živce, pa sam ga stalno upozoravao da prestane, al Kuje je kuja pa je umjesto da prestane počeo još više zajebavat. Počela je utakmica... Prvo poluvrijeme je bilo totalni trulež, da neću ništa ni napisat. Drugo je već bilo bolje, puuuuno bolje!! Rijeka je zabila gol preko Alena Škore, što je izazvalo val oduševljenja kod Armade, a i mi smo sve veselili, makar smo time riskirali razbijenu njušku i par šavova na šupku, al ajde... Veselje nije dugo trajalo jer su purgeri izjednačili preko Lovreka par minuta kasnije. Armada je u nekoliko navrataja vrijeđala purgere, šta je izazvalo negodovanje na našoj tribini, npr.: 'Odite dole pušit kurac Srbima, govna Riječka!'. Purgerskom pederu koji je to izustio, i ja i Kuja bi odlomili pokoji zub, al se ne isplati, zbilja.. U nastavku utakmice Rijeka je opet povela, pa je imala 100 % - tnu šansu za 3:1, ali ništa. Na kraju su purgeri izjednačili... Možda je tako i najpoštenije...(prema prikazanoj igri). Uglavnom tijekom utakmice Kuja je toliko puta izazivala purgere da sam mislio kako ćemo se sutra probudit u bolnici..., al 'mačak' očito ima puno više sreće nego pameti, a i ja skupa s njim. Poslje utakmice išli smo 'popunit trbušnu šupljinu' u McDonald's, a nakon toga zapalit 'gicu' ispod 'Hendrixsa' (za neupućene, to je željeznički most na Savi). Nakon 'gice' bilo mi je citiram: 'Manta, manta, manta sve mi se manta!!!', a njega nije toliko opičilo. Bila su nam suha usta pa smo sve to zalili sa sokom i krenuli prema kolodvoru, jer se Kuja morala vratit u 'najdražu Rijeku' (gad jedan, šta bi ja dao da sam mogo s njim). Na putu do kolodvora Nastrojeni je kiksao: 'Kakav je ono natpis tamo, šta ono piše?!?', ja ga pitam gdje, a on meni pokaže... bahahaha, mačak mi je pokazao Medvedgrad, utvrdicu na Sljemenu... Pa ne može zdrav razum i oči, zamjenit utvrdu za neonski natpis, al jebiga... šta ćeš, kiksao sam i ja, al to nek Kuja opiše na svom blogu. Na kraju smo stigli do kolodvora i uz stisak ruke i zagrljaj oprostili se do skorog viđenja u Rijeci... Krenuo sam bezbrižno doma s tramvajem br. 7 i mislo kako je sve riješeno... Opet sam se prevario... Majko Božja, ja više neću ništa mislit jer sve ispade kako ne treba!! Dok sam pisao ovaj post došla mi je ova poruka od Kuje: 'Nemogu vjerovat,opet su me pregledali! hrpa govana,neskolovana,puna kompleksa,smeca drotovska,sramota hrvatska!', na što sam ga ja pitao di je ovaj put sve sakrio i gdje se nalazi, a o će na to: 'Boxer mi je bio u tenisici a trava u dzepu,samo su me malo pipkali ispot pasa,cak sam im morao dati clansku iskaznicu!neznam di sam!', onda sam mu reko da je sad sve gotovo (bar mislim da je gotovo), i da se smiri pa da mi se javi kad dođe doma i zavuče se u krevet, na šta je on odgovorio: 'Da, dragi!'. Evo tu završava ova Purgergradska priča, sad čekam da mi se kuja javi pa idem snivat snom pravednika... Ciaos! Btw, sav sam usran! P.S. Evo kuja mi se upravo javila i kaže da cipelari prema doma... Valjda je sad, konačno, SVE U REDU!!!!! |
- 01:40 - ...ispucaj se... (6) - ...volio bi da ćeš printat... - #
16.08.2007., četvrtak
Znam za jedan grad, zove se Beograd...
|
Ceca kaže da si tamo večno mlad, al ja joj baš i ne vjerujem... Ali, istini za volju, tamo živi jedna osoba koja je na mene ostavila toliki dojam da moram ovaj post, moj prvi u životu na vlastitom blogu, posvetiti Njemu... Neću ga imenovat, ali ću ga opisat, tako da će ga prpoznat svi oni koji ga znaju. Viši je od mene, plav, jak ko' tramvaj, a dobar k'o pita od jabuka (mmmm)... Morate priznat da sam ga dobro opisao, a, svaka mi čast... E, a sada kada ste ga svi lijepo zamislili i samima sebi predočili, krenimo na stvar! Sva sreća da je čovjek na mojoj strani, jer da nije ne bih mogo egzistirat na ovom svetu. Čovječe, on ima najbolji Yugo 45, najbolju muziku u njemu. Njegovotac zna za dvoje ljudi, koji jedini na ovom svijetu znaju ISTINU. Mafija se njega boji, kada njegov stari 'zamoli' mafijaša da mu pokloni auto, ovaj to istog časa napravi! Ista priča vrijedi za 20000 eura. U Beogradu 'milicija' ima pendreke od ovuda od kud ja ovo pišem, pa do Beograda. Al moj Drug, to sve kontrolira pa sam ja na miru. Noću spavam snom pravednika, ne bojim se jer moj Drug nosi mene u srcu, a i ja njega!!! Ne, ne nismo pederi, nemojte krivo shvatit. Mi smo samo dobri drugovi. Šta se tiče sexa i ljubavi, moj Drug može da ima svaku koju poželi. Nema te pjesme na bilo kojem bijelosvjetskom radiju ili džuboksu uz koju moj Drug nije 'smuvao' neku curu. Ponekad mu zavidim... Ponekad mislim šta bi ja kad bi imao svu tu moć, vjerovatno bi se usro ko pičkica i pospremio je ispod kreveta. Ali moj Drug drži sve uzde sigurno u svojim rukama. On zna za svaki udarac pendrekom, baš za svaki 'DAG'. Zna kad me boli duša, onako za popizdit, pa mi onda pošalje Cecu, koja zna da leči sve... Ako se isparanoišem, evo njega da me teši. Moj Drug beogradski, šta bi ja bez njega... Ne bi se znao ni probudit ujutro. On me naučio da đuskam, skoro me je jednom nagovorio nešto u vezi jedne cure... Nije uspio, i to je jedina stvar koju nije uspio u životu. E, moj Druže beogradski, srest ćemo se pokraj Save..., a do onda mi budi pozdravljen! Nemoj da lomiš srca previše unaokolo... Nemoj bre... P.S. Ima jedna cura koja se samo Njemu javlja na mobitel... Možete da je pronađete u jednom časopisu, jebiga, zaboravio sam u kojem... A možda nikad nisam ni znao... P.P.S. Neki ljudi imaju pidžamu na Supermena, Supermen ima piđamu na Čaka Norisa, a Čak Noris ima piđamu na mog Druga, moj Drug ima piđamu na mene, a ja spavam gol s prstom u šupku... (ja sam na kraju hranidbenog lanca)! P.P.P.S. Moj Drug zna kakvo telo Selma ima! Al on se ne hvali ni malo! Selma je trudna!!! |
- 22:25 - ...ispucaj se... (11) - ...volio bi da ćeš printat... - #
Veljača 2009 (1) Travanj 2008 (1) Ožujak 2008 (1) Veljača 2008 (1) Siječanj 2008 (4) Prosinac 2007 (2) Studeni 2007 (2) Listopad 2007 (4) Rujan 2007 (4) Kolovoz 2007 (4) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
