Moj Buntovnicki Zivot

Trebalo mi je mnogo hrabrosti i snage da počnem pisati o tebi. Nikša je bio moj najbolji prijatelj. Sigurno se pitate zašto bio, e pa zato jer je umro, nema ga, zauvijek je sklopio svoje lijepe okice. Anđele zasto si nas napustio zasto si tako brzo otisao a trebamo te falit ces nam pamtit cemo te po dobrom stvarima bio si dobar decko drag uvjek si bio sretan bio si sve nase ali sada nastala je tuga i bol uze nam te bog zasto toliko pitanja ali nema odgovora toliko suza ali bol sve jaca svi patimo jer nam je bog uzeo jos jednog anđela zasto bas tebe on je mislo da je tebi gore ljepo ali nijee SVIMA CES NAMA FALITI tvoje lude ideje tvoje lude sale markiranje iz skole sve je bilo ljepo ali sada ostale su samo bolne uspomene tuge boli i jadi nemozemo to preboliti nejde tesko nam je...frenda nemozemo tebe zaboraviti tako lako sve je postalo crno u nasem gradu nastala tisina tuga i bol patnja fali nam netko ko nas je napustio nema vise te srece nema vise niceg sad je samo patnja anđele vrati se trebamo te nemozemo vjerovati jos da te nemam svi smo mislili da se salis s nama a kada smo te ispratili tek onda smo shvatili da te vise neba da si na nebu zasto tako brzo zasto te je uzeo pored toliko anđele tebi gore nije ljepo dali ti je sada zima dali te je strah dalli ti falimo ko ti nama nemozemo se oprostiti od tebe nemozemo prihvati on je bio jak on je bio drag ali jedno vecer uzeo ga mrak tako lako i bolno ali eto mi smo jaki i nosimo tu bol u sebi falis nam. Prometna nesreća u kojoj si stradao dogodila se 25.12. na Božić u 3 sata u noći. Borio si se ja to znam, nisi htjeo otić, svi smo govorili ti si naš mali žilavi bosanac, izvući ćeš se, probuditi iz te kome. Ali nisi. Ipak je nešto bilo jače od tebe. Poslije sprovoda stalno sam gledala tvoju sliku pjevala pjesmu koju si volio " Moj lipi anđele", dozivala sam tvoje ime, govorili su proći će ali to ne prolazi, počela sam se smijat jer znam da bi ti to volio, nebi htjeo da mi patimo.
Ostat ćeš zauvijek moj anđeo. Fališ mi!
NIKŠA <3

Jutros sam se probudila u 5:30 jer sam imala nulti. Otišla sam u školu i tamo započela dan kao i svaki drugi. Bilo mi je jako hladno, glava me bolila i imala sam temperaturu. Nulti sat smo imali hrvatski i to je profesor koji je tek došao, mald je i zato što je završio jako visoke škole ima jako velike kriterije. Donio nam je zadaćnice, očekivala sam veću ocijenu, ali dobila sam 3 i 2. Profesor mi je rekao da ispravak zadaćnice pišem u potpunosti, cijelu zadaćnicu ponovno prepisati. Poslije hrvatskog uslijedio je tjelesni, koji nisam zbog svog stanja igrala. Stvarno mi nije bilo dobro. Došle su i osnove ekonomije koje nisu bile nešta posebno. Na engleskom sam se jako rastužila jer neznam baš engleski a i ne pišem, barem do sada nisam pisala zadaće. Za danas sam ju napisala i baš tada nije pregledala, a jako sam se potrudila. Imala sam 5 sati, pa je škola završila u 12:20. S prijateljicom sam otišla ranije na bus i izašla na stanici kod parka, otišla ravno kod doktorice. Tamo su bili stariji ljudi koji su dugo čekali, pa kad sam pitala tko je zadnji su se izderali na mene. Možda bolje da nisam ni pitala. Doktorica mi je izmjerila temperaturu imala sam 38, rekla je da odem kući, ne smijem u školu sve dok jedan dan ne budem bez temperature. Došla sam kući na stolu me dočekala topla juha, ali prvo sam morala pod tuš. Izmjerila temperaturu, preznojila sam se, ležala i mirovala. To je bio još jedam moj dan. Pozdrav.

Sve je to počelo na neki čudan način kada smo se tu večer upoznali, bila sam tako sretna, ta naša duga dopisivanja do kasno u noć, samo su me dovodili do toga da jedva dočekam taj 06.09. ali to je bila jedna i jedina lijepa noć, išli smo van, zazeali se, kiša je padala, ali nas to nije spriječilo. Bili smo vani smijali se, zezali, otišli smo u Koloniju u kuću, tamo se dogodilo nešta predivno, poljubio me, zagrilo me najjače, nisam htjela da taj osijećaj ikada prestane, zaljubila sam se u njega. Odvezao me kući, poljubio i rekao laku noć, taj njegov pogled, glas i ona njegova sexy majica koju sam najviše voljela. Stalno me zvao koza, iako me to pomalo vrijeđalo, znala sam da on to stvarno ne misli da je to samo zato što to želi. Dani poslije toga su prolazili smo se dopisivali, sve je bilo super, čak sam i mislila da možda postoji šansa da budemo zajedno, ali njemu je to sve bila jedna igra, zabava. Prestali smo se dopisivat, sve je palo u vodu. Počela sam se pitati da li je ovo sve bila neka laž. Gdje je nestala ona čarolija od one noći. Možda još nije kasno da se nešta dogodi između nas. Više nije bilo tvoje poruke, tvojeg poziva, sve me podsječalo na njega, sjećam se jednom kad je radio ujutro, popodne kad je došao kući jeo je i otišao spavat, a ja ne znajući to, nazvala sam ga i probudila slučajno je bilo. Bio je ljut prvih pet minuta a onda je ta ljutnje prešla u radost. Za moj rođendan točno u ponoć mi je posao poruku, čestitao mi rođendan, i rekao da se nada da je prvi, a poslijhe mi je napisao da bi me htjeo imati za prijateljicu, to me slomilo jer stvarno mi je bilo stalo do njega, htjela sam bit s njim iako je njemu bilo samo do sexa. Više se nisamo čuli, barem ne svaki dan. Počela sam ga zaboravljat, ali nisam ga prestala voljet, prestala sam ga spominjat dok jučer nije zazvnio mobitel. Javili su mi da je imao prometnu nesreću, da je u bolnici, zabolilo me srce poželjela sam da budem uz njega iako sam znala da je ona sad kraj njega da tamo mjesta za mene. Nadam se da će bit dobro, volim ga.