...tu, u starim sveskama, beleskama i papirima, skriptama, ovako pise: "voli te...nema tih granica, nema odluka...snovi ce te sjebat...".....poznavala sam ga kratko, a bio mi je najblizi od svih u to vreme...razumeo je. ne znam kako, ali jeste...i to bez mnogo reci.. ali sa puno onih drugih, sitnih, a jako bitnih stvarcica.....i okruzeni gomilom tuge smejali smo se k'o deca zanesena u beskrajnoj igri...i ona cuvena recenica "jel pises?"...po slucajnom dodiru znali smo da je stiglo prolece....
...3. godina na F.F.u u N.S.u...zaledjena u secanju kao jedna od najvrelijih uspomena....
...nije se pravio previse pametan i uvek se smejao mojim glupostima...a to je bas ono sto mi je trebalo tih dana...da mi pokaze da nisam prazna....da me podseti da jos uvek imam sta da dam, da imam cemu da se smejem...
cudi me da jos nije pronasao ovaj blog. kad bude, jednog dana, mozda ce biti malo ljut, ali znam da ce biti ponosan na mene :)....i zato, da ne bude jako ljut,
evo mu jedno hvala....
i jedan kisss...
i jedan stih (od gomile njih, iz jednog razloga, biram ovaj....iz dva...)

"people are angels with only one wing,
they can fly only when they rely on each other"

JEDAN POZIV MENJA SVE...