Moj pinklec

nedjelja, 19.05.2019.

Odi vrit

mi radimo


ti bi meni pripovedal
i sam bi nauke prodajal
al pljunul v ruke nebi
posla se primil nebi
em mi je dost takih kak si ti
kaj ne znaju kak se dela
kak se gnoj napela
kaj na njivi nigdar nisu bili
sam su pri kleti vina pili
to ti je bil sav posel
kaj zna ga i vsak osel
nek se ti lepo posla primi
štihaču vu zemlju zarini
pa rahli tu zemlju ilovaču
da imal buš kaj za pod kuhaču
onda više nebuš pamet prodaval
neg žulje svoje premotaval
bil buš od posla sav hbit
a ovak odi lepo vrit

- 06:04 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Opis bloga

  • četvrtak, 31.01.2013.
    Moj pinklec

    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje.
    Dobila sam ga na dar.
    U njemu čuvam kapljice rose...... neke poklonjene, neke ukradene, neke koje su se same ušuljale u pinklec, neke koje sam sama sakupljala za vrijeme nekih jutarnjih šetnji.
    A svaka kap je svijet za sebe, priča za sebe, jedan tren, jedan život, doživljaj, osoba....i opet sve to zajedno u toj istoj kapi..... tuđoj... mojoj... svojoj....
    U pinklecu su i kamenčići. Oni čuvaju kapi, čuvaju priče i energije mjesta i ruku koje su ih sakupljale u nježno stavile u pinklec.Tu je kamenčić iz Zelenjaka, Jojoovi kamenčići iz Španjolske,Dodoov veliki kamen sa Biokova i kamene skulpture sa Paga, Đurin iz Međugorja, onaj iz Maksimira.....
    U pinklecu nosim i Brazdine fotke sa uhvaćenom ljepotom.
    Pinklec je moj, sve u njemu je moje, a opet ništa nije moje. On je na mom ramenu, ja sam u njemu ,zajedno sa anđelima koji se igraju u njemu, koji ga ponekad i nose.




od 5.5.2013. 12.00h

  • Flag Counter

Fotografije

  • BRAZDE ( Flickr )
    ZB ( Flickr )
    ( osim ako nije posebno napomenuto )