od grija do kajanja
28.04.2007., subota
zajdi zajdi
|
Zajdi, zajdi jasno sonce, zajdi pomrači se... I ti jasnale mesečino begaj, udavi se... Crnej goro, crnej sestro, dvajca da crnejme... Ti za tvojte lisja le, goro, jas za mojta mladost. Tvojte lisja, goro, sestro pak će ti se vratat... Mojta mladost goro, le sestro nema da se vrati. Živ.. u mislima.. lutam..  |
21.04.2007., subota
emotivni luksuz
|
Da li ste se pitali kad šta je to emotivni luksuz? To je kad imate nekog "na koga ste navikli, čijom ste glavom nesvesno počeli misliti, na čiju ste toplinu počeli računati noću" (ovo sam našao na stolu pored jedne poluispijene šolje kafe), a onda nađete još nekog, nekog ko Vas zavoli i počne da živi samo za to da bude sa Vama. I kud onda? Sve je ok dok je to novo posebno, ali može li nešto biti beskonačno dugo tako posebno? Izgleda da ja nisam spreman... Čim mi neko priđe više od onog što mogu da podnesem i počne da me prisvaja, ja bežim, tražim izlaz da se ne ugušim. Potrebna mi je moja sloboda. Potrebno mi je da me neko pokreće iznova i iznova, da mi ulepša dan, da me nasmeje. A da li postoji neko takav? Da li je istina da svaka ljubav vremenom počne da liči...? I koja je poenta onda razilazaka sa onima koji su bili ranije tu? Koja poenta da se na tren osetimo živima kroz patnju i ljubavni bol kad se na kraju opet umrtvimo? zamisli da znam kada se odlazi, zašto se ostaje jer stvari koje ti se čine poznate sad su drugačije a ja ne znam razloge dok boje prolaze mislio sam dobro je dok letimo, i sada ponovo od mene više nikad nista ozbiljno jer ja sam stajao suviše dugo, predugo jer ja sam zaspao |
20.04.2007., petak
sasvim običan dan - deoII
|
scena 1. Igra kreće, ja već snalazim se Vrebam pogled, tvoj pogled vreba me I brišem znoj sa dlanova Ludilo osvaja kao pre Preko stakla gledam, motrim na znak Samo šapat, nečujan i lak Jedna reč i tako blizu sam A blizina razdvaja scena 2. Kratak susret, osmeh mesto pozdrava I ispod stola dodir tvoga kolena Slika u tami, strah od novog buđenja I pokret oka, prevara k'o navika Laki drhtaj, naglo prekinut san I jedan Sasvim obican dan Ponovo ludilo u glavi. Ponovo ne znam kuda vodi ovaj put mene i život moj. |