od grija do kajanja
29.03.2007., četvrtak
prošlost u sadašnjosti
Već neko vreme hoću da pomenem temu pričanja u sadašnjoj vezi o vezama iz prošlosti. Nikada mi ranije to nije smetalo, a sada... Sve što mi je rekla sam kao slon zapamtio (slonovi dobro pamte  ) i teško izlazim s tim na kraj. Kad pričamo setim se ovoga ili onoga i nekad me tako spusti. Kao "hoću da ti pokažem kako grad izgleda noću" i naredni trenutak se setim da je s nekim to već gledala. Ili još gora varijanta, ajde da se p_k_e_o, a onda se setim da se s nekim već...Ne znam šta je gore: a) pričati o svemu b) preskočiti neke stvari i potisnuti misli u stilu "ono što ne znaš ne može ni da te boli" Sad kad su već rečene, ne znam šta dalje. Ima li neko neko iskustvo? Da ih isteram do kraja pa sažvaćem ili da se batalim svega i posvetim nečemu pametnijem? Ili možda ima i neka treća varijanta...? |